Гледамо већ деценијама како вам та стомилионска задуживања иду олако

Сулуда прича о сто милиона марака за национални стадион, осим што се надамо да је још једна у бескрајном низу лажних, предизборних обећања, враћа нас на још један феномен, како је народу лакше провући кроз уши милионе него хиљаде марака. Народ зна шта је хиљада, када се она спомиње, тешко му пада, јер зна шта за хиљаду (поштеног посла) мора све да уради, док му је милион потпуно апстрактан, па као да лакше доживљава приче о милионским промашајима него када се ради о хиљадама марака.

Милиони марака који тако звуче далеко и паперјасто када су у питању спортски клубови, мостови, аутопутеви, возни паркови, муњевито добију на тежини када се (у бунилу) повежу са културом, јер какви милиони и култура (која је ето украсни рам, па може бити и кинески шта фали).

А када се већ Вођа залијеће па као права људескара обећава 100 милиона кроз три године, што не би, за онда сљедеће три године обезбједио бар упола толико за културне манифестације?

Па вратити Краткофил, Анимафест, Демофест, обновити сјајне приче попут самониклог БЛ разјинг феста, појачати Императив, адаптирати Фабрику, уложити по пар милиона у жилаву културну сцену Приједора, потакнути нове приче у Бијељини, Добоју, Требињу, И. Сарајеву, стипендирати таленте… Све то драга главата господо можете за упола толико колико шмекерски обећавате за један стадион који ће зјапити празан 90% године (а оних 10% бити дај Боже полупун)!

Гледамо већ деценијама како вам та стомилионска задуживања иду олако!

Просути сто милиона у фудбал није исто као уложити у фестивале, јер фестивали дају ведрину, смисао, упознавају и повезују људе, бијег од овог мисаоног пакла и безнађа, сваки већи град треба да има бар три дана у мјесецу квалитетног културног окупљања, то је лијек, то је ментално здравље, када већ немамо ни приближно колико нам треба.

Култура оздравља, слијепци ниједни!

Пише: Данијел Михић