Европска унинија

Пише: Данијел Михић

„Будући рад масонских ложа, по њиховом признању, своди се на то, да уништи границе појединих националних цјелина и да створе јединствену државу интернационале. Границе, које уоквирују данашње државе, морају да обележавају, у скоријој будућности, само линије административне поделе у огромној држави којој ће име бити Човечанство (…) Изгледа да тврђења овакве природе личе на бунцање једне болесне уобразиље.“ Ово је дио извјештаја о масонском предавању на београдском универзитету 1926. године. Извор: Свет. М. Радовановић. „Весник, Црквено-политички и друштвени недељник“, од 38, 1 1926. године.

Унинија: осјећање сјете, туге, чамотиње, безвољности, угашеност „духа“…

Деценијама слушамо како „европски пут нема алтернативу“. Дакле или наднационална бирократска творевина крајње сумњиве перспективе или унинија. Или цивилизација или варварство. Или дио рјешења или дио проблема. Другим ријечима, сваки глас против одозго наметнутих парола, третираће се га глас безумља. Јуче регионална унија, данас континентална, сутра свјетска, све за наше добро, све за стару нормналност, све за нашу дјецу, правду, права, боље прекосутра…

Једно је већ сада извјесно, будућност неће имати нијанси. Кога европски и свјетски поглавари не натјерају на „прави“ пут, третираће их као да су на погрешном. Изговора неће мањкати: против ратова, глади, болести, лоповлука, корупције, неправде, вјерског фанатизма и непросвећеног примитивизма.
Док се свијет налази у непрестаној кризи (што реалној, што извиканој и вјештачки одржаваној услијед хистерисања медија) још је и добро. Постаће неупоредиво теже када се појаве „спаситељ(и)“ који ће „чврсте руке“ испрепадане и обезвријеђене а послушне миловати и све друге млатити.

Потпуно надгледање кретања и навика свакога човјека који живи у цивилизацији са једне стране и бомбардовање буљуком података са интернета са друге, човјека се све више и снажније лишава слободе, не само физичке него и умне. Ово што је данас Република Српска – гомила биједних „доброједокнеударају“ хуманоида који бауљају под наркозом страха, безнађа и безвоље, сутра ће бити ЕУ, а прекосутра Свјетска (за наше добро) Унија.

Историјски процеси нам указују да је покушаја успостављања свјетских хегемонија било и биће, са том разликом што данашња технологија и свеопште духовно стање наше цивилизације такав процес омогућава и олакшава.
Нама преостаје да тога (без панике и патетике) постанемо свјесни и да изграђујемо међуљудске квалитетне односе. У будућности неће бити новца (за непослушне) па ће се физички преживљавати као и вијековима уназад – пуком солидарношћу и узајамним потпомагањем, а духовно ће се тражити смисао у просвећењу и култури.

Тежи пут ће бити неупоредиво бољи…