Има ли ишта позитивно код нас?

Пише: Сања Васковић

Улога и поимање медија у глобалном селу данас умногоме су се промијенили. Промијенили су се и извори информација, канали комуникације, али и улога новинара која све више добија обрисе пискарала без конкретне улоге и одговорности коју ова професија носи са собом.

Фокус мога писања већином је била критика система и схватање улоге новинара као коректора власти, а не портпарола који ће без критичког разматрања преносити туђе ставове. Због тога су ми често постављали питања да ли је код нас у друштву све толико лоше, или има лијепих ствари о којима се може писати?

И онда прво помислим на наше најмађе суграђане који су будућност сваке државе. Па се сјетим податка да је према једном истраживању само прошле године за мито у породилиштима дато око 2 000 000 КМ, и да је свако новорођено дијете већ презадужено кредитима које наше власти узимају.  Упркос свему, наша дјеца су талентована, остварују успјехе и завидне резултате те би требало писати о томе, а онда се сјетим читавог система  образовања који се урушава, и који више није у стању достојно обављати основну улогу, васпитање дјеце. Ако додамо на то да се директори именују по страначкој линији, па онда и учитељи и наставници који имају изузетно значајну улогу у животу свакога дјетета и да је можда њихово дјетињство већ уништено, а одрастање у систему правих вриједности немогућа мисија, питање је како другачије помоћи тој дјеци сем критике системских грешака друштва над њима?

Да ли постоје љепши предјели од оних у којима живимо? Природа је заиста била дарежљива према нама, шуме, воде, планине, ливаде и прекрасни крајолици заиста су немјерљиво богатство БиХ. Чекајте, да ли ми те исте шуме сјечемо нелегално, воде стављамо у цијеви док у исто вријеме имамо проблеме са водоснабдјевањем? Да ли је могуће? Према подацима Свјетске банке БиХ је земља са највећим количинама питке воде у регији, седма у Европи, а по водним ресурсима богатија је од многих земаља свијета, а ми се према овом природном богатству односимо тако што уништавамо изворишта и стварамо несташице питке воде, при томе воду и увозимо. Заиста је прече писати о овоме!

Како да у 21. вијеку вијест буде свечано отварање кружног тока, дионице пута, и друге помпезне најаве како ће надлежни обезбиједити грађанима основне инфраструктурне услове, па ваљда су за то плаћени, зар медији треба да пишу и о томе? Негдје прочитах: “У Њемачкој отворена дионица пута, путари помјерили ограду”.

Јавна предузећа послују са губицима, а локалне скупштине усвајају негативне извјештаје зарад пар стотина гласова које од вишка запослених добијају да задрже фотеље до сљедећих избора. Недавно је на сједници Скупштине општине Источна Илиџа разговарано о једном јавном предузеће које, иако је недавно основано, већ послује са губитком од око 50 000 КМ, а страначка колегиница одборница изађе за говорницу и каже: “Па добро има ли ишта позитивно у овом извјештају”. Апсурд.

Пишемо како имамо нову савремену болницу у Источном Сарајеву и уређаје (плаћене некад по дупло већим цијенама), али зашто да не пишемо о одласку здравствених радника, корупцији у и компликованом систему здравства у БиХ са 13 министарства здравства, страначки постављеним директорима који одлучују о вашим животима, али у овом случају буквално! Ако је “пуштање у рад неког савременог уређаја” вијест о којој ћемо писати, а не питати се има ли ко да рукује тим уређајем или су већ на путу за Њемачку с обзиром да не могу да се лијече у здравственој установи у којој раде јер немају уплаћене обавезе држави, је ли тако желимо добро овом друштву?

Требамо ли медијским манипулацијама стварати слику “развоја и просперитета РС” како својевремено написаше из владајуће партије СНСД, док истовремено не мораш бити никакав економски аналитичар да видиш како живе људи око тебе. Примјера је безброј, нажалост, али борба за праведније и боље друштво обавеза је свих нас.

Додуше, да се не лажемо, воли народ да се лаже, па је некако новинарима лакше да иду линијом мањег отпора фотографишу и подмећу микрофоне и када “политичка елита” у тоалет крене, него овако да носе етикете непријатеља и издајника Републике Српске.