Сре. феб 8th, 2023

Источно Сарајево без побуне, овдје су сви на власти

Источно Сарајево једини је Град у Републици Српској састављен од општина, њих шест, територијално разруђених, осим општина Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево гдје је линија раздвајања вјештачка и невидљива. Управо на овај дио Града прво људи помисле када се каже Источно Сарајево, због чега се с правом “љуте” становници тзв. горњег дијела Града, Соколац и Пале.

 

 

Забуне не настају само међу обичним свијетом, недавно је и у званичним документима Владе на неким мјестима писало Источно Сарајево, на другим Пале, а требало би да је ова општина само дио Града, итд.

 

Од читаве територијалне конфузије, гдје граничимо са кантоном Сарајево и другим ентитетом, гдје границе дијеле буквално једну зграду, занимљивије је рецимо да смо својевремено имали два градоначелника у исто вријеме, и да одборнике у градској скупштини не бирамо директно на изборима, већ су то исти они који сједе у клупама скупштина општина, па тако примају по два одборничка додатка. Иако је својевремено садашњи градоначелник Љубиша Ћосић најавио смањење одборничког паушала, до тога није дошло, наравно.

 

 

У Источном Сарајеву су сви на власти

 

 

Ма како парадoксално звучало, овдје су сви на власти. Шест општина, три којим руководе начелници из СНСД-а, три из СДС-а, а градом је послије рата па све до 2020. управљала садашња опозиција, сада је власт- власт и овдје, и сви су мирни и срећни. Ако немаш посао у једној општини, види са овим “својим” у другој, а ако нема ни то, имају своје представнике доле у Сарајеву, прогураће те негдје, има државних, републичких, општинских институција и установа, и тако су свачији апетити намирени.

 

Овдје уопште нема разлога за бунт, за критику, за притисак…

 

Шарена лажа нових зграда и заиста похвална урбанизација умртвљују икакву жељу да се добро увезани систем уздрма барем мало. Све функционише по принципу Андрићевог јунака кмета Симана: “Четири стотине година сте ви јахали нас, сада ћемо четири стотине година ми вас, остало ћемо се договорити”.

 

 

Можемо и без воде

 

 

У овом граду (општинама) људи нису устали масовније ни да се побуне за воду! Скоро два мјесеца су били без воде, због суше, климатских промјена, и свега осталог што су нам наводили као разлог рестрикције (само не њихов немар, прекомјерно запошљавање и чињеница да су сви руководећи знали још од 2011. да ће доћи до проблема у водоснабдијевању и нису урадили апсолутно ништа)! Еј, па ако су човјеку угрожене основне животне потребе, а он и даље ћути, да се не би замјерио неком локалном вођи, поставља се питање колико је савремено робовласништво оличено суптилним сублимирајућим порукама типа “не вјерујете својим очима него нама” узело маха?

 

Страх је парализујући фактор, добро то они знају, због чега се и ствара таква атмосфера.

 

Овдје је свако новинарско питање које укључује, или барем мало нагиње на преиспитивање одлука и расподјеле новца врховних вођа схваћено као удар и покушај рушења Републике Српске, или је, с друге стране, потпуно игнорисано, јер немају обавезу да се правдају никоме. Нажалост, народ то и не очекује. Народ и не пита гдје су паре, ни како се троше, уљуљкани медијским насловима и изјавама политичара, и најавама пројеката (од којих је ријетко који завршен у задатом року) немају апсолутно никакве иницијативе којим би се побољшао живот у локалној средини.

 

Редовно се из буџета општина и Града додјељују средства за медије, па када упитате што су “ови” добили средства, онда кажу, а добијали су и “они ваши” и тако та подјела плијена гуши било какав оквир за критику и сведена је само на промоцију политичара, на ПР, јер овдје важи једно златно медијско правило:” Не дирај ме, не дирам те“, барем је тако међу локалним политичарима.

 

 

Скупштине се своде на “шта радите” и “шта сте ви радили док сте били на власти”, а нико никога и “не дира”, већина их зијева и нема жељу ни да се јави за ријеч знајући да критика или санкција од стране медија, колега, или гласача неће ни бити.

 

Без икакве контроле НВО сектора и притиска цивилног сектора овдје можете да радите шта хоћете, нико нема да се супротстави, а и ако покуша, наћи ће му се неко мјесто у замјену да ћути.

 

Ко би требао бити ударна песница? Или “шта то бјеше опозиција” у Источном Сарајеву? Част изузецима. Паметном доста.

 

А како живе обични грађани? 

 

Одлично, чим им не смета што немају воде, што им сјеку дрвеће у парку, прилагођавају регулационе планове инвеститорима, намјештају конкурсе, отимају Јахорину за оне богате, отимају паркинг,  гасе фабрике да би продали атрактивне локације, ућуткују неподобне и прећуткују да смо дио трулог система и друштва из којег најбољи ђаци, тек сада послије “избора” у којем су за нас други изабрали терор мањине, одлазе.

 

Аутор: Сања Васковић

1 thought on “Источно Сарајево без побуне, овдје су сви на власти

  1. Iznenađen sam prijatno ovim istinitim i dobronamjernim tekstom
    Jedna opaska ..uvriježio se termin „Lukavica” za donji dio grada ! Strasno ga koriste federalci koji nemogu preko usta da prevale Istočno Sarajevo , kao uosalom ni Republika Srpka , ..nadalje lukavicom Istočno Sarajevo masovno imen(t)uju zaposleni u federalnom Sarajevu , kao i stanovnici Pala i Sokolca !?
    Tako da je ustavno ime grada , Istočno Sarajevo odavno praktičnno devastirano !
    Što se tiče stranačkog „suživota” morate znati da je toj sinergiji prethodila integracija kriminala !
    p.s.inače pišem ćirilicu , al’ se raspisah ..pa necu da prepisujem !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *