МЛАДИ И ПОЛИТИКА- борба за промјене или уклапање у постојеће матрице?

Прича о предстојећим локалним изборима постала је актуелна и прије званичног почетка изборне кампање у БиХ која се перфидно води мјесецима уназад. Скоро све што се дешава на политичкој сцени, али и у свакодневним међуљудским односима, чини се да је суптилна припрема за изборе. Ко ће са ким, комбинације су незамисливе и самим актерима избора. Сваки дио друштвеног живота у Босни и Херцеговини, гдје је политика могућност за зараду, а не стварна област унапређења свакодневног живота грађана, прожет је причом о ИЗБОРИМА.
Иако можда “досадна” тема, таквом је чине они који политику површински гледају, а најчешће такви и доносе важне одлуке за живот свих нас.
У односу на прошле локалне изборе чини се да се и перцепција бирача према политици значајно промијенила. Умјесто политичке зрелости десило се веће обесмишљавање политике квази политичарима, напредак подобнијих, те крах интелигенције што је, с друге стране, изазвало јачи отпор, прије свега младих људи у борби за праведнији систем и боље друштво, ма колико утопијски звучало.
Политички аналитичар Марко Шука сматра да су разлози уласка младих у политику углавном егзистенцијалне природе, борба за преживљавање, затим остварење личне користи и привилегија.
“Неријетко су покушали скоро све, конкурисали свуда и онда су дошли до опције или – или, или да оду негдје у Западну Европу, Сјеверну Америку, од недавно и у Средњу Европу и да тамо граде своје животе и каријере, или да пристану да буду дио политичког декора. Друга категорија младих је малобројнија у укупној популацији младих људи, али је вишеструко бројнија у политичком животу у Српској. То су они који нису имали радне навике током средњошколског и/или основног образовања, који су средње школе завршавали ванредно, или на компромитованим мјестима. Да би потом уписивали неки од многобројних приватних факултета на којима је било довољно платити и уписати оцјене. Интегритету, знању и етици овдје тешко да има мјеста. Једина карта на коју овакви људи играју су лична познанства и рођачко кумовске везе уз обавезну квоту младих коју свака странка има“, истиче Шука у разговору за СПИН ИНФО.
Да има и оних који својим примјером показују да у Републици Српској постоје млади људи који су заинтересовани за политичка дешавања мимо поменутих матрица, показује студент из Требиња Ђорђе Вучинић који се против тренутног система бори причом и пером.
“Свако ново лице на политичкој сцени доноси освјежење, а поготово млад човјек. Проблем је онда када тај млад човјек не улази у политику самовољно, а да не говорим о честим мотивима, што је нажалост постало синоним готово за свакога ко се нађе у политици. Јасно је да нових људи на политичкој сцени мора бити, поготово оних који размишљају својом главом, оних који излазе из оквира система. У једноумљу је свеједно да ли је неко нов, млад или стар, или је ванземаљац или дрво, само је битно слијепо пратити вођу, као на дугме”, сматра Вучинић.
У оквиру анализе тренутне политичке матрице мора се узети у обзир и интензивнији развој и употреба друштвених мрежа и видљивија слобода изражавања коју доносе, а која је можда допринијела “храбрости” гласача да се одваже и јавно изнесу своје мишљење.
Шука истиче да иако не спори да су друштвене мреже корисне за политичко дјеловање и да дају шансу темама и људима који немају прилику да се у мејнстрим медијима огласе и појаве, ипак нису одраз стања у реалном животу и простору. А још су мање показатељ спремности да се дјелује и живи у складу са оним што се декларативно говори и пише„, а и Вучинић је сигуран да „друштвене мреже умногоме доприносе да се покрену одређене теме, које се готово ни не могу срести на ТВ-у и на радију, јер је већина таквих ‘јавних’ сервиса под контролом једне стране, тако да друга страна не може ни водити фер борбу да се чује и њен глас“.
Сигурно је да су се у скорије вријеме појавили и млади политичари који су се усудили јавно да узнесу своје ставове противне актуелној власти, покрену дио промјена, или барем охрабре друге да буду активнији чланови друштвене заједнице.
„Неколико млађих људи који су се пробили и постали препознатљиви у политичком животу, успјели су јер су имали довољно, политичког талента, спремности на усавршавање, јер су се руководили још нечим изузев уско личне користи, или су то бар тако успјешно представили, те због тога што су се изборили за подршку унутар својих организација, а не због тога што су млади„, одлучан је Шука.
„У ситуацији када неко гласа због ‘рођаковог обећаног посла‘, овај због ‘да не изгуби стипендију’, а онај ‘за приправнички‘ и ‘50КМ’ не можемо ни очекивати да појава било кога изазове толику лавину. Кад би исти схватили да је све то варка и да због њих који падају на шарене лаже и ситне и једнократне привилегије опстаје читав систем пирамиде“, истиче Вучинић.
На крају, поставља се конкретно питање. Можемо ли до промјена и којим путем, будући да је ово систем у којем скоро ниједан карика изузев удружености у личном инересу не функционише? Школство, здравство и остале области урушене су онда када смо пали на тесту политичких, а прије свега моралних принципа.
„Та промјена о којој се говори и која нам је потребна не долази лако, то је процес за који је потребно вријеме, а људи су углавном нестрпљиви и често варани.“, закључује плитички аналитичар Марко Шука.
И Ђорђе Вучинић износи сличан став: „Главна промјена до које треба доћи јесте промјена људи који злоупотребљавају позиције на којима се налазе. Кад се похлепни казне, а на њихове позиције дођу нови људи, млади, а прије свега – нормални, тада ће доћи до бољитка„.
Без обзира што старија популација чини бројније гласачко тијело у РС, сама интензивнија појава младих људи који су спремни да се боре даје охрабрење. Борба за промјене почиње од свакога од вас.
Уколико вам се свиђа овакав систем и желите својој дјеци да их васпитају они који су на то мјесто дошли „препоручено“, да нормалан образац живота постану купљене дипломе без знања, да не могу добити посао на основу својих компетенција и не знају каква их будућност чека, онда ништа, заборавите шта сте прочитали!
Аутор: Сања Васковић