Можда ћу имати проблем
Пише: Данијел Михић
Страх од тога да ће нам се нешто лоше десити због нашег свједочења неком лоповлуку или насиљу није неоснован, хибридни режими широм региона и источне Европе су и даље у суштини ауторитативни под провидном кошуљом демократије, те се јавно и тајно газе људска права свима који се усуде нарасти изнад радијатора (Мешино поређење за стање у Сарајеву седамдесетих година прошлог вијека) односно друштвеноприхватљивог просјека. Тај страх (уз бијег од доживотног животарења) главни је прокетач људима који одавде одлазе.
Владета Јеротић је тврдио да је циљ друштва да омогући сваком појединцу да открива и развија своје потенцијале, а у друштву у којем се бар 90% људи плаши јавно изговорене ријечи, а камо ли дјела, такав (природан и безбрижан) развитак је немогућ. Повлачење у све ужу комфор-зону, у тај сопствени мали свијет, смањује шансу да се повезујемо и дјелујемо у циљу обостраног сазријевања и напредовања. Другим ријечима, друштвена жабокречина наставља да заудара и да пресуђује свакоме друштвеном герилцу који се усуди да буде правдољубив, свој и слободан јер по наказном свеопштом и неписаном увјерењу „што би неко био бољи од мене“ једни друге враћамо у отровни и врели котао свакодневнице.
Страх нас кочи, дави и поробљава, не дозвољава да се правилно развијамо и да растемо што доводи до девијација, кржљања, савијања и циничне заједљивости и саботаже према свакоме и свачему што покушава да учини овдје нешто боље и узвишеније.
Да, можда ћу имати проблем, а можда ће ми се живот откључати и постати смисленији и квалитетнији. Пракса показује да онај ко бјежи од живота од њега често добија ногу у стражњицу, а ко му се супротстави јача и расте, као у причи у којој је гроф Дракула, обилазећи рањенике, оне повријеђене у борби наградио орденом а рањене у бијегу набио на колац. Дакле, рана мора бити, сви бирамо хоћемо ли их бесциљно примати у бјежанији и страху или ћемо се исправити, вратити самопоштовање па узвратити и борити се.
У борби је неслућени раст, а у бјежању је бескрајни пакао страха, свако бира шта му се више исплати.
