Помодарско ружење српског језика

Ако се погледа на излог или завири унутрашњост наших књижара може се видети да је око 90 процената нових књига српских издавача штампано латиницом па се питамо коме су те књиге намењене ако не српском читаоцу. Коме се ми то додворавамо?

Југословенски језици су имали два писма али за Србе једино писмо је ћирилица! Да ли издавачи мисле да ће тираж од 500 примерка повећати на невероватних 550 ако књигу штампају латиницом? Зар мисле да ће се тада Хрвати и Словенци грабити о њихова издања?

Српски језик, као и остали, трпео је утицаје других језика – оних народа под чијом смо влашћу били, оних из окружења али и удаљенијих народа. Сада је највећи утицај енглеског језика. Необично, али у новије време запажа се и велика присутност кроатизама. У доба док смо живели у братству и јединству то није било толико уочљиво. Једино смо користили израз зарез уместо запета.

Из неких помодних мотива у нашим средствима јавног комуницирања сада се учестало могу наћи изрази који нису у духу српског језика: спочитавати уместо замерати, пребацивати, надоместити уместо надокнадити, придонети уместо допринети, дојмити уместо оставити утисак, свако мало уместо сваки час, гледе тога уместо у односу на то, изнимно уместо изузетно, учинковито уместо делотворно, унаточ уместо упркос, и поред тога, посве уместо сасвим, упосленици уместо запослени, разина уместо степен или ниво (истина, то је француска реч у нашем језику).

У прошлим временима Хрвати су, да би се разликовали од Срба, унели у језик доста позајмица из чешког језика. Македонци су се од српског бранили бугарским језиком. Бошњаци, да би се удаљили од Срба, све више користе турске архаизме, а Црногорци сада стварају сопствени језик као и нову азбуку која је сада постала абецеда.

Ми Срби, поред тога што не штитимо наше писмо ћирилицу олако прихватамо и туђе изразе и без предаје се покоравамо глобализацији.

Извор: Политика /Војин Рељин