Свакодневна испразна реторика наших политичара

Влада Републике Српске издвојиће у наредном периоду 20 милиона КМ за инвестирање широм Републике Српске, најавио је премијер Радован Вишковић у Источном Сарајеву.
Оно што смо чули у Источном Сарајеву јесу до сада испричане и „кад год имаш прилику“ поменуте приче о улагањима у различите инфраструктурне пројекте од којих су неки давно требали бити завршени као што је позориште у Источном Новом Сарајеву, чија је табла испред објекта склоњена ваљда не видимо да је рок био још 2019. или пројекти за које су везане одређене малверзације као што је куповина земљишта за изградњу зграде административног центра Владе РС у Источном Сарајеву. Процијењена вриједност била је 3,5 милиона, купљена за 10,5 милиона, а на крају је недовршена зграда, односно дио трговачког центра, купљена за скоро 27 милиона марака буџетских средстава од фирме „Мегасан“, која данас и не постоји.
На састанку у Источном Сарајеву којем су присуствовали начелници свих шест општина предвођених градоначелником Љубишом Чосићем чули смо и то да: “Источно Сарајево заслужује пројекте саобраћајне инфраструктуре”, нагласио је градоначелник, док смо од премијера Вишковића чули више пута понављану флоскулу да Влада РС брине о равномјерном развоју Српске, иако је и обичним лаицима јасно да је саобраћајна инфраструктура крећући се према југу Српске недостојна човјека 21. вијека. У исто вријеме крпили смо рупе на путу Јахорина- Пале, а овом догађају присуствовало је више званичника него што је километара пута који треба бити закрпљен, пардон рехабилитован, а у Источном Новом Сарајеву хвалили се асфалтирањем 55 метара пута поред зграде Скупштине.
„Ту су и пројекти из културе сјећања у Источном Сарајеву, завршетак музеја на Палама, меморијалног комплекса посвећеног Србима цивилима страдалим у 20. вијеку у Источном Новом Сарајеву, који окупља цијели град“, изјавио је Ћосић. Гдје су, и када ће бити завршени и докле ће се најављивати питање је. Зашто градоначелник не помене да овај град већ 20 и кусур година није успио наћи просторију у којој би се чували материјални остаци културе сарајевских Срба већ ће они завршити у музеју “Херцеговина”, или шта је са Галеријом “Кућански”?
„Зграда Факултета физичког образовања на Палама, Студентски дом у Источном Новом Сарајеву, зграда Ректората и Музичке академије чија је вриједност више од 20 милиона KМ, уз подршку која нам је обећана и коју ћемо добити из овог програма Владе од 20 милиона KМ за инвестирање широм Републике Српске говори о томе да финансијска подршка пројектима не престаје“, навео је Ћосић. Када ће бити обезбијеђен новац за куповину апарата за потребе Дома здравља будући да служба гинекологије није у функцији? Предуго се хвалимо зградом Болнице „Србија“, док немамо адекватне услове примарне здравствене заштите, о кисонику ћутимо.
А то што смо посјекли дио парка “Сунце”, а ћутали о томе, и након пар дана објавили да је посијана трава у Парку великана, (баш као да ће народ траву јести), а не да је нешто што је редовна активност којој не би требало посвећивати толико пажње колико суштинским проблемима, а то је како и од чега грађани у Источном Сарајеву заиста живе? (Ако занемаримо оне које политика хљебом храни).
(Матрица је сљедећа,најави пројекат, стално га помињи, нема везе што није завршен у року заборави се кад се црвена врпца пресијеца, па онда још наредних пар година причај о томе, искористи то за предизборну причу као да си дао сопствени новац, а не да заправо то што радиш спада у твој опис посла за који си дебело плаћен).
До када ћемо слушати исте испразне приче, и када ћемо кренути рјешавати конкретне проблеме народа? Зашто неко не жели да види да као народ нестајемо, да те савремено опремљене школе још мало више нико неће похађати, баш као што је случај са Гимназијом у Модричи у коју ове године није уписан ниједан ђак?
Зашто не разговарамо о томе? Зашто не разговарамо о намјештеним тендерима, криминалу и корупцији, страначком запошљавању? Када ће неко одговарати за зулум над сопственим народом? Када ће се пробудити интелектуалци и стручњаци из различитих области да бране професију? Када ће се пробуди новинари и рећи доста стављању мета на чело? Када ће изаћи доктори и причати нам о томе да ли су знали да се у болницама користи технички кисеоник умјесто медицинског, и ако јесу, да ли има је мирна савјест? Када ће се покренути студенти који предсатављају значајну полугу друштва и не пристајати на уцјене већ храбро преузети будућност ове земље у своје руке умјесто што траже визе западних земаља?
Како су нас за ових 20-ак и кусур година довели до најнижих грана људског достојанства, уз наш пристанак и типични менталитет балканског народа вођен паролама „Нема везе што краде, наш је“ и “ И ја бих исто да сам на његовом мјесту“.
Аутор: Сања Васковић