Сведрпско јединство

Пише: Данијел Михић

Сведрпско јединство подразумијева колициони споразум „Колач и мрвице“,  између безгрешних, неустрашивих  патриота и дојучерашњих страних агената, плаћеника, пробосанских издајника, односно опозиције. 

До јуче био противник, сутра ће бити савезник, само је битно да се договоре око подјеле све мршавијег плијена. Народ ће на то хорски шутјети, чекајући да му вођа и његове слуге (министри-ћате), шофери, фризерке, кучке и мачке препоруче неког новог издајника, дестабилизатота Српске (ВИДИ: ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈА СРПСКЕ), испразног професора, бунтовну будалу што није срећан јер му је боље него његовој баби (ВИДИ: ПОРЕЂЕЊА) за мржњу, пљување и етикетирање свих оних које вођа и његови друмски разбојници оцјене као пријетњу.

На националном плану, сведрпско јединство се огледа у слогану: „Не тајкун на тајкуна!“. На наднационалном нивоу, сведрпско јединство се језгорвито описује: „Тајкун је мио ма које вјере био!“. Бескарактерне индивидуе, које као лего коцкице растурају старе и формирају нове странке (нешто попут музичара у бендовима који се под другим називима пријављују на аудиције фестивала, само што свирање политичара кошта народ неупоредиво скупље), профанишући термине „српска“, „народна“, „демократска“ и слично, а у све у циљу да се нађу на намазаној страни шњите новца и моћи.

Тако политичка сцена постаје измрвљена, све са ројевима политичара-мува који гледају коме ће се поново прилијепити. Такав мувљак временом постаје опасан и за вођу јер је све теже контролисати и вјеровати свакој муви појединачно, а свака од њих постаје све гладнија и гаднија.