У причи СПС-а Пале нема грађана, а нема ни социјализма

Није уобичајено чути да нека странка, нарочито владајућа, посегне за искључењем свог члана, обично и када то ради, ради због преласка у другу странку, тј. одласком за маснијом сланином.

 

Овај пут то није отворено случај што се показало и јучерашњим саопштењем да је предсједника СПС-а Горан Селак, по овлаштењима које има, искључио Милоша Вукашиновића повјереника СПС-а за Пале, али и  Сарајевско- романијску регију са наводима да је бринуо о личном интересу, а не и о другим, ваљда страначким интересима.

 

Писац би рекао власт је преживјела, али држава није. Буџетским новцем се купује приватна власт, а одборнике пазаре као кокошке на пијаци. Политичарима на власти је јасно да је земља у терминалној фази и ваља отети све што се још узети може, јер послије њих неће остати институције које би их гониле. Држава је на гаражној распродаји и није остало још много тога. 

 

У саопштењу предсједника СПС-а , осјети се и укус горчине,  можда због наивности да је препустио руковођење странком неком младом човјеку који евидентно није дорастао задатку, иако је у предизборној кампањи за прошле локалне изборе све изгледало другачије.  Нова странка на паљанском и романијском политичком небу социјалистичке оријентације са благо стилизованом звијездом петокраком на видном мјесту, скоро као копија Покрета Социјалиста , Александра Вулина, сенатора новопеченог код нас.

 

Постигавши добар резултат од два одборничка мјеста, постојале су наде да ће ти млади људи предвођени искљученим Милошем Вукашиновићем радити другачије од других странака и да ће имати бар какву такву визију и програм и осјећај за грађане, њихов локални лидер је врло брзо показао у ком смјеру ће се кретати одбор Социјалистичке Партије Српске на Палама. У смјеру личног интереса и остваривања функција и акумулације сопствених интереса на рачун грађана.

 

Са релативно мало гласова ова странка на Палама је стекла извјесну политичку моћ, која није преточена ни у какву корист, иницијативе и приједлоге за боље стање у општини и за грађане, већ за пар појединаца који су добили функције, од којих су се неки убрзо препали и себе и функција и спремали бјекство како реко смо “за маснијом сланином” која треба бити дугорочнија.

 

Не може се рећи да је руководство СПС-а стајало по страни цијело вријеме током ове четири године. Посјећивали су Пале, Романију, честитали на резултатима, угошћавали сада већ свог искљученог члана и надали се да ће ојачати регију и заблистати и шире , те помоћи и њима у што бољим политичким резултатима. Проблеми су почели када очекивања нису уродила плодом, па је Вукашиновић благо опоменут и савјетовани су му одређени политички потези које он као неискусан политичар није схватио, а што је још у политици и горе по њега, није прихватио.

 

Владајућа коалиција на локалном и градском нивоу коју већ два мандатна периода предводи СНСД је објеручке прихватила СПС као нови фактор и наградила Вукашиновића општинском функцијом, па потом и локалним комуналним предузећем на опште весеље руководства СПС-а  у Бањалуци.

 

Начелнику општине Бошку Југовићу, је био важан збир руку, комотна скупштинска већина како би он могао да ради самовољно шта хоће, да тендерише, да договора и да му углавном нико не смета, јер томе и служи начелничка позиција.

 

Нико током ове четири године, ни руководство СПС-а , ни начелник општине као њен први човјек нису упитали Милоша Вукашиновића као свог представника, и коалиционог партнера да ли имају неки план, програм, приједлоге, иницијативе, јер се ваљда подразумијева да то не постоји, само лични интерес и наравно партијски на коме Вукашиновић није предано радио, тј. није поштовао смјернице предсједника нити их извршавао. Напротив чини се да се понашао  самодовољно и да је запоставио колеге, али и све оне који су допринијели да остваре добар резултат.

 

Народ би рекао, када је нешто прљаво, прљаво је од почетка до краја.

 

Општинска власт је отаљавала посао, исто то је радио и Милош Вукашиновић укалапајући се у свеопшту матрицу, добро мени, добро свима.

На сва поскупљења, лошу инфраструктуру, неријешене проблеме Социјалистичка Партија Српске одбор Пале и Романија никада нису реаговали, нити по једном питању. Уредно су саслуживали власти и били на броју, а редале су се телевизијске емисије и прилози о личном богаћењу предсједника паљанског СПС-а које је он одлучно у свим приликама демантовао позивајући се на поштење.

 

У свијету без морала вриједи мисао Артура Милера: “Не постоје поштени људи, постоје само слабе понуде”.

 

Ни поразни резултати парламентарних избора на Палама нису нису били довољан показатељ Горану Селаку да распусти повјереништво и повјереника, већ је он опет за повјереника за Пале, а самим тим и регију именовао Милоша Вукашиновића. Тада га ни он, а ни овај сам себе нису позивали на одговорност и савијест, можда је то био дио неке комбинаторике. Да ли савијест може да иде уз политику начелно?

 

Није било ни декларативног нуђења оставке.

Предсједник СПС, Горан Селак је наставио да на своје канабе прима Милоша Вукашиновића сликава се са истим и шири бајку о дивним односима показујући стару матрицу комуниста и социјалиста да се они не одричу људи, иако је стварност била много другачија.

 

У цијелој овој причи нема грађана, ни социјализма.

 

Извор: Коментар читаоца

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *