Фобије мозак лако добије

Пише: Данијел Михић
Фобије као нереалне, а упорне и претјеране страхове има (званично) свака десета особа са тенденцијом вртоглавог пораста анксиозних поремећаја у недоглед. Има неколико стотина врста фобија, но пацијентом се сматра онај којем фобије ометају свакодневни живот и спутвају га у расту и развоју. Те „теже“ фобије су социјалне (од сусрета, наступа) и агорафобије (од „неба“, отвореног, „брисаног“ простора или било какве ситуације из које се не може лако побјећи као што је јавни превоз, лифт, дугачак мост, сједишта усред биоскопа, гужва итд).
Фобије су одраз разних стања, од траума до недостатка самопоуздања, дакле наше поднебље је рај за настанак свих могућих фобија, на сваком ћошку је траума, психички нездрава особа, друштво које те исмијава и сузбија цинизмом и песимизмом, родитељи и ближњи који ти стално говоре да пазиш шта причаш, да се „не бодеш са рогатим“, да се свакоме склањаш, увлачиш у себе и „мудро“ ћутиш, да ниси способан да си овакав и онакав.
Као неко ко је преживио агорафобију, страх од наступа и критике и у посљедњих пар година се одлично носи са хипоходријом, желим сваком фобичару да рећи добре вијести: фобије су излијечиве! Прва половина рјешења, угрубо речено, је расвјетљавање и распетљавање менталних путева који доводе до „окидача“ панике, а друга је СУОЧАВАЊЕ са предметом, појавом, објектом, особом која изазива панику. Терапија излагања и прихватање емоција страха као природне, као и „скидање са дневног реда“ шта ће неко о нама рећи поводом нашег понашања у тим тренуцима, најздравији је пут до потпуне побједе страха као најтежег окова у животу.
Некада су наравно и потребни лијекови, али најгоре од свега је посезање за антидепресивима без стручног надзора психотерапеута или још горе за алкохолом или дрогом. Такво понашање, не само да одгађа примарни проблем, већ као Мистер Бин када нешто ситно почне да поправља, уваљује се у све већи проблем.
Суочи се. Шта фали што ћеш се можда унередити у гађе (а у 99,9 одсто нећеш). Шта фали што ће неко примјетити да се понашаш чудно? Шта фали што ће ти стати дах док те паника преплављује? То је 10-20 секунди и онда ти тијело „даје бомбону“ као награду за претрпљен страх у виду лучења хормона среће. Најтеже је ишчекивање панике и тај круг страх од страха, али то прихватити и опстати на „страшном“ мјесту даје ефекта. Да, у реду је да не можеш тај дан (попети се високо, прећи мост, изаћи на трг, причати са људима…). Да, у реду је да не можеш сто пута то, али вриједи успјети из 101. пута! Страх попусти! Неће одмах отићи као у стрипу, када убијеш аждају. Неће отићи ни пар мјесеци ни година, имаћеш добре и лоше дане, али што више тренираш све ћеш имати више и више побједа.
На крају на мјесту гдје те ломио страх дух се ојача, више имунитета на поједине страхове од особе ствара правог хероја, којег свако од нас има у себи. Само му дај шансу.