Њима руже, нама трње
Драго ми је што су наше вође нашли заједнички језик и осјећам ванземаљску радост што ће нам опростити јер смо им вјеровали да су они други уништитељи Републике Српске те што смо се у задњих неколико година искрвили међусобно до деветог кољена!
Пише: Данијел Михић
Угледајмо се на њих, ако су они, послије систематског обостраног вријеђања и свеопштег слуђивања јавности, нашли заједнички интерес (за наше добро наравно) нађимо га и ми, опростимо једни другима што смо испали магарци!
Послије толико прелијетања, препакивања, калкулација, трулих компромиса и превартања са једне и егзодуса народа вани и унутра, са друге стране, вришти закључак да нема друге опције сем опције власти!
За мање “способне”, остаје ненамазана страна шњите па како ко се снађе. “Способни” ће прије или касније, овако или онако, наћи већ своје мјесто на јелци бога Мамона, оно мало што вриједи тек ће да буде украс и печат легитимности свега овога.
И увријеђени и оштећени ће се прихватити порције из мензе истог кувара и ту приче против тог кувара више онда немају ни тежину ни вриједност.
Опростимо себи и људима до себе, њима одозго ће уз срдачне осмијехе мирисати руже, а нама остаје трновит пут до биолошког преживљавања и неизвјесног трагања за смислом.
