Сре. феб 8th, 2023

Štrajk u RiTE Gacko: Važno je da dimi

Koja vam je prva asocijacija kada se pomene reč sindikat? Za većinu je to zimnica, polutke, eventualno neka banja, odmor ili izlet. A u Gacku je politika.

 

Piše: Milanka Kovačević/Analiziraj.ba

 

Naime, najveći sindikat, onaj RiTE Gacko, je već decenijama značajan politički faktor. Poslednjih godina je na njegovom čelu čovek koji je istovremeno i predsednik opštinskog odbora jedne stranke. Bilo je glasova da se ne može voditi sindikat i stranka, da se kosi sa pravilima, ali su oni brzo utihnuli i ostalo je kako jeste.

 

 

Sindikat RiTE Gacko najavio štrajk za naredni utorak. Trebala bi to da bude velika stvar, ali ovih dana to nije tema ni među radnicima, mada od firme živi cela opština i dobar deo istočne Hercegovine.

 

 

Sindikat tvrdi da je razlog ekonomski i traži povećanje cene rada sa 150 na 170 maraka. Oponenti u svemu vide političku priču i tvrde da je sindikat oružje uprave ovog zavisnog preduzeća u borbi sa matičnim, dakle, Elektroprivredom RS.

 

 

Doduše, ovaj sindikat i njegov vođa imaju iskustvo u podršci rukovodstvu budući da su i 2013. organizovali proteste da bi sačuvali tadašnjeg direktora. Doduše, bez uspeha.

 

 

Ma, to je sindikat Uprave, vidiš da se igraju s nama”, odmahuje jedan od radnika upitan da prokomentariše najavljenu obustavu rada.

 

“Ja ću podržati, mada znam da je sve farsa”, kaže drugi, ali ne objašnjava razloge. A oni možda leže u tome što se mnogo njih oseća dužnim ili računa na neku promenu radnog mesta, banju, povlasticu.

 

 

Oni su spremni sve nas da žrtvuju samo da bi ostvarili neki svoj interes”, mišljenja je treći sagovornik i pominje otvoreno pismo savetnika direktora koji je tražio od ERS 20 miliona više nego što je dogovoreno ili TE Gacko staje. Vrlo brzo su “ispeglani” odnosi, a ćutnja prekrila probleme koji su u pismu pomenuti.

 

 

To, naravno, ne znači da su ti odnosi fer i da se u svemu tome Gacko ne oseća oštećeno imajući na umu cenu struje na svetskom tržištu. Ipak, utisak je da su javni interes, poslovni rezultati i pravičnost poslednje o čemu se brine prilikom odlučivanja.

 

 

U prilog tome govori činjenica da su sve uprave, od 90-ih naovamo, politički postavljene. Poslednja, a možda i jedina stručna za tri decenije, je bila ona na čijem čelu je bio Dragomir Čulić. O njemu se u Gacku još priča s poštovanjem. A dovela ga je, sa ekipom stručnjaka, međunarodna zajednica da vide da li je moguće oporaviti ovaj gigant ili je za zatvaranje.

 

 

Za kratko vreme u RiTE Gacko je vraćena nada. Obnovljena je mehanizacija, osetio se elan, disciplina je bila na zavidnom nivou. Činilo se da i Gacko kreće putem preporoda. Ipak, Čulić je napravio grešku − od gubitaša je počeo da pravi profitabilno preduzeće, pa je pomrsio konce onima koji su na račun RiTE Gacko ostvarivali veliku zaradu. Veoma brzo je smenjen, a gatački gigant je nastavio da tone u živo blato u kojem ga i danas zatičemo.

 

 

Jer, problema je bezbroj. Pre svega u proizvodnji.

 

 

Uprava je zatvorena za javnost do koje šapatom dolaze informacije. A one kažu da su u gatačkom rudniku pronašli efikasan način da uvek budu tu negde oko plana. Jednostavno, ako se s proizvodnjom zaostaje, revidira se planirano, da zaostatak bude manji. I nema problema.

 

 

Svi direktori su i članovi stranke, neki i odbornici, tako da više brinu političku nego brigu preduzeća. A to se i vidi. Loša produktivnost, ogromna neispravnost mašina, veliki broj zaposlenih, ali istovremeno nedostatak radnika.

 

 

Ipak, većina nije zabrinuta za opstanak termoelektrane.

 

 

Govore da je pred zatvaranjem odkad radim, a evo sam pred penzijom”, kaže jedan od radnika. A to je tipično razmišljanje u Gacku. Plata ide i to je jedino važno.

 

 

Ni za prava se nešto ne bune mnogo. “Kad vidim kako je ovima kod privatnika, dobro je, bože održi, samo neka dimi”, dodaje jedan.

 

 

Njegova molba je uslišena jer dimnjak,u nepravilnim razmacima, u atmosferu šalje oblake pepela. Struja se dobija od uglja sa primesama, a njih sistem nema kud nego u vazduh. I tako godinama.

 

 

Ali, kao što kažu, važno je da dimi.

 

Šta će biti u utorak i kako će izgledati najavljena obustava rada, radnici pojedinosti još ne znaju. Jedan u šali, aludirajući na katasrofalno stanje u proizvodnji, kaže: “Mi smo već stali, samo ne znamo”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *