Državna komisija nakon tri godine odbacila prijavu protiv Dodika zbog sukoba interesa

• Dodik je prijavljen jer su firme njegove porodice primale državne podsticaje – postupak nije pokrenut jer ga prethodna Komisija nije pokrenula

• Komisija zaključila da BH Telekom “nije javno preduzeće” pa bivši savjetnik Elmedina Konakovića nije u sukobu interesa

• Pojedinim funkcionerima utvrđen sukob interesa ali nema mogućnosti izricanja sankcije

Nakon tri godine čekanja donesena je odluka o nepokretanju postupka protiv Milorada Dodika zbog sukoba interesa. Prijavu protiv njega podnio je Transparency International u BiH, jer su firme u vlasništvu njegove porodice poslovale sa državom i primale budžetske podsticaje dok je on bio na funkciji člana Predsjedništva BiH. To je jasno zabranjeno i starim, a i novim zakonom, ali prethodna Komisija koju su činili zastupnici BH Parlamenta nikada nije pokrenula postupak zbog političkih blokada.

U međuvremenu je usvojen novi Zakon, formirana je nova Komisija, koja bi trebalo da je nezavisna, ali koja godinu dana nije razmatrala prijave iz prethodnog perioda na šta je TI BiH upozoravao. Zatim je  krenula donositi odluke u starim predmetima, po starom zakonu, međutim u velikom broju slučajeva nije se ni mogla izreći sankcija jer prijavljeni više nisu na funkciji. Na sve to, u slučaju Milorada Dodika je zaključeno da nije nosilac javne funkcije na državnom nivou, da prethodna Komisija nije pokrenula postupak u vrijeme trajanja svog mandata, zbog čega je trenutna Komisija donijela odluku o neprovođenju postupka.

Na istoj sjednici odbijen je još niz prijava TI BiH-a i drugih prijavilaca, koje su godinama čekale na rješavanje. U slučaju novog direktora BH Telekoma Amela Kovačevića, bivšeg savjetnika ministra inostranih poslova BiH Elmedina Konakovića, kojeg je TI BiH prijavio jer nije mogao biti imenovan za direktora šest mjeseci nakon isteka mandata, donesena je odluka da nema sukoba interesa.

Obrazloženje je to da “BH Telekom nije javno preduzeće,”iako je Federacija BiH vlasnik 90% udjela. Nadzorni odbor BH Telekoma imenuje direktno Vlada FBiH koji potom imenuje direktora uz saglasnost Vlade. Ovakvo tumačenje komisije daje zabrinjavajuće naznake u smislu tumačenja Zakona, i prakse odlučivanja i sankcionisanja nespojivih funkcija i sukoba interesa.

U slučaju Darko Šandara, savjetnika bivšeg ministra sigurnosti BiH koji je istovremeno bio član Skupštine preduzeća  GP “PUT” A.D. Istočno Sarajevo koje je poslovalo sa javnim institucijama i dobilo ugovore u vrijednosti od 1.3 miliona KM, utvrđena je povreda zakona, bez mogućnosti izricanja sankcije jer je prestao obavljati javnu funkciju.

Sličan epilog imao je i niz drugih predmeta koji godinama čekaju na rješavanje, kao u slučaju Siniše Vidovića i Muniba Jusufovića, dok je predmet protiv Edhema Bičakčića arhiviran jer nije imao mandat javnog funkcionera otkako traje primjena novog zakona, a prethodna Komisija nije pokrenula postupak dok je raniji zakon bio na snazi.

TI BiH podsjeća da je donošenje novog Zakona o sukobu interesa na državnom nivou trebala biti jedna od najznačajnijih reformi BiH na evropskom putu, ali da konkretne benefite  još nismo vidjeli. Novi zakon se još ne primjenjuje zbog neusvajanja podzakonskih akata, a ne ohrabruje ni donošenje odluka po starom zakonu.

Uspostavljanje nove, nezavisne Komisije bila je jedna od najznačajnijih novina, ali su njen izbor od početka pratile brojne kontroverze. Odluke koje su donesene na ovoj i prethodnoj sjednici ukazuju na to da bi praksa odlučivanja nove Komisije mogla obesmisliti dobar dio odredbi novog zakona, zbog čega bi brojni funkcioneri i dalje mogli nesmetano obnašati višestruke funkcije i biti u direktnom sukobu interesa.