Да ли градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ђосић има визију развоја града и какву?

Наш Градоначелник борави у Русији. Можда ће током студијске посјете чути и за Григорија Александровича Потемкина који је у вријеме руско турског рата постао намјесник новоосвојених крајева који су обухватали Крим и друге територије сјеверно од Црног мора. Тада је Потемкин по пустим степама Јужне Русије наредио да се поред пута импровизују кулисе непостојећих села, са сељацима, пастирима и стадима, само да би руска царица Катарина, пролазећи туда 1787, видјела како Русија, под његовим министровањем, цвјета и напредује. Тиме је хтио приказати лажну вриједност освојених крајева.

Данас се та метафора често користи за покушаје стварања лажног утиска. По томе ће остати упамћен Градоначелник Источног Сарајева, Љубиша Ћосић. 

Како другачије тумачити обнашање већ другог мандата Ћосића него стварањем лажног утиска. Градској општини Сoколац укида царински терминал који је од важности за ту неразвијену градску општину, пресељава га у Источно Ново Сарајево, гдје је прије тога сравњен са земљом некадашњи гигант РАОП и то назива проширењем.

У некадашњем Мофасу нису видјели прилику за развој привреде, него одлично грађевинско земљиште.

На Палама од пословне зоне Фамос је остао само коров, нема инвеститора, али градоначелник се слика код зарђалог објекта предвиђеног музеја и обећава изградњу, а предвиђа рушење главног симбола настанка Републике Српске, зграду Владе и иградњу тзв. градске куће по сопственој замисли, иако нико од грађана Пала не зна шта је то. У исто вријеме градоначелник не даје подршку за градњу Градске куће на Сокоцу, не препознаје то као важан пројекат, иако Град Београд даје подршку.

Не сјећамо се колико пута је градоначелник био у малој општини Трново, осим једном, или два пута када је тема била Јахорина, трновски дио.

У нашем Граду се гради гдје не треба, тј. Јахорини и Требевићу, а тамо гдје треба привреда то се руши да би се правиле стамбене зграде, или отимало од других општина.

Сјећамо се пресељења скупштине града, ректората, итц РТРС, Срне, матичне библиотеке са Пала у Источно Ново Сарајево.

Али зато у најави имамо планирану градњу милионских споменика за све и свашта који ће, ето, да употпуне слику града. И то ће пуно да значи, а не одржавају се ни постојећи споменици. Да ли је наш градоначелник некада био у Јасеновцу, запалио свијећу и положио цвијеће на споменик жртвама усташког терора?

Екологија је за нашег градоначелника периферно питање, попут депоније Крупачке стијене са спалионицом гума, квалитета ваздуха у свим градским општинама, као и број респираторних обољења грађана сваке године исљед прекомјерног загађења ваздуха.

Наш градоначелник је усљед великог посла набавио и екстра скупо и модерно возило како би обишао разуђену и велику територију града, тако је навео у свом образложењу.

Резултати су мршави, а довољно говори да је буџет федералне опћине Трново већи од буџета Града Источно Сарајево. Непознато је које су то иницијативе градоначелника да увеже градске општине у Град, а нема одговора на питање зашто нема озбиљних инвестиција у Граду Источно Сарајево и осјећа ли он одговорност за такву ситуацију?

О издвајањима за спорт, културу и образовање као и сам однос према наведеним областима је сувишно говорити, осим ако су у питању уносни грађевински тендери, онда воли градоначелник да се испрси, као да је то градио он, а не Влада.

Ових дана су у продаји карте за филм Блум. Велики број наших грађана се још увијек сјећа великог ствараоца, инжињера и некадашњег директора Енергоинвеста, али и градоначелника Сарајева, Емерика Блума.

То нам је сусједни, а у то вријеме и један град, па нам није далеко за разумијевање поенте.

Наиме у својим двадесетим годинама је заједно са Оскаром Даноном, Мешом Селимовићем, Исметом Мујезиновићем и Војом Димитријевићем покренуо Колегијум Артистикум.

Емерик Блум је био заговарач идеје да се изграде капацитети великих индустријских постројења, а у првом плану алуминијумски комбинат у Мостару, као и „Фабрика глинице“ у Зворнику. Његова је заслуга и стварање капацитета у производњи електро и машинске опреме. Тако је изграђена и творница „ТАТ“ на Илиџи, електрофабрика у Лукавици код Сарајева, фабрике у Добоју, Оџаку, Чрнучу, Тешњу, Вишеграду, Приштини, Тузли и у другим мјестима Југославије. Стипендирао је и школовао хиљаде стручњака разних техничких профила и увео сталну праксу специјализације југословенских стручњака у Совјетском Савезу, Сједињеним Америчким  Државама, Њемачкој, Француској, Уједињеном Краљевству и другим земљама.

Сарајево је претворио у модеран привредни град, познат у свијету. Емерик Блум је био градоначелник Сарајева у доба највећег процвата града, у периоду од 1981. до 1983. године.Умро је 24. јуна 1984. године, након што је завршио своје последње послове у Одбору за организацију Зимских олимпијских игара у Сарајеву. 

Ми ове године обиљежавамо 40 година од одржавања ЗОИ. Ни то нисмо знали достојно да пропратимо.

Милован Бјелица је рекао:“ Он се не понаша као градоначелник свих становника града, не поштује све  општине чланице града. Ћосић је то што је, велика амбиција али кратка и недоречена, ту је гдје је, изгубљен и омамљен.“

Аутор: Редакција Спин инфо