На Међународни дан писмености о феномену полуписмености

Данас се обиљежава Међународни дан писмености. У земљи Босни и Херцеговини окованој бројним егзистенцијалним проблемима, писменост је сегмент на који ријетко обраћамо пажњу. Међутим, подаци о броју неписмених људи у БиХ заиста су алармантни. Осим тога, начин на који сами свакодневно сакатимо језик, заиста је поражавајући .

Требало би да смо поносни на то што имамо најсавршеније писмо на свијету у којем једном гласу одговара тачно једно слово, а и на богатство познавања и коришћења два писма, које се нажалост, свело на национално одређење језика. Језик и писмо постали су средство обрачунавања и бројања крвних зрнаца становништва.

Према подацима пописа становништва у БиХ, од укупног броја особа старијих од десет година, неписмених је било 89.794 или 2,82 посто. Према дефиницији писмености која је кориштена у попису становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2013. године, писмена особа је она која може с разумијевањем прочитати и написати кратку, једноставну изјаву о свом свакодневном животу, у супротном особа је неписмена.

Од укупног броја неписмених 0,8 посто су мушкарци и 4,8 посто жене, саопштено је из Агенције за статистику БиХ. Овдје уочавамо и поражавајћу статистику науштрб положаја и улоге жена на Балкану, које без обзира на свакодневну празну причу још увијек нису достигле ниво поштовања и друштвене ангажованости као мушкарци. Још увијек им се оспорава интелигенција и знање, само зато што су жене.

Али, мимо ових статистичких података крије се други проблем. Не ради се само о неписмености као статистичкој категорији, него и о феномену полуписмености који је нарочито дошао до изражаја ширењем интернета и масовним кориштењем друштвених мрежа.

Зашто нам није битно да се правилно изражавамо, граматички и правописно тачно? Можда зато што ни у школи нисмо научили, што опет доводи до читавог низа проблема друштвеног система. Међутим, није проблем полуписмености уочљив само на друштвеним мрежама. Има га свугдје у јавном простору: од новинских текстова и рекламних огласа па све до службених докумената. Апсурд ове наше државе је и тај што они који нас требају подучавати писмености заправо су и сами неписмени, а све им је то обезбједила држава и систем полуписмених.

_____________________________________________________________________________

Danas se obilježava Međunarodni dan pismenosti. U zemlji Bosni i Hercegovini, okovanoj brojnim egzistencijalnim problemima, pismenost je segment na koji rijetko obraćamo pažnju. Međutim, podaci o broju nepismenih ljudi u BiH zaista su alarmantni. Osim toga, način na koji sami svakodnevno sakatimo jezik, zaista je poražavajući. Trebalo bi da smo ponosni na to što imamo najsavršenije pismo na svijetu u kojem jednom glasu odgovara tačno jedno slovo,a i na  bogatstvo poznavanja i korišćenja dva pisma, koje se nažalost, svelo na na nacionalno određenje. Jezik i pismo postali su sredstvo obračunavanja i brojanja krvnih zrnaca stanovništva.

Prema podacima popisa stanovništva u BiH, od ukupnog broja osoba starijih od deset godina, nepismenih je bilo 89.794 ili 2,82 posto. Prema definiciji pismenosti koja je korištena u popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u BiH 2013. godine, pismena osoba je ona koja može s razumijevanjem pročitati i napisati kratku, jednostavnu izjavu o svom svakodnevnom životu, u suprotnom osoba je nepismena.

Od ukupnog broja nepismenih 0,8 posto su muškarci i 4,8 posto žene, saopšteno je iz Agencije za statistiku BiH. Ovdje  uočavamo i poražavajuću statistiku nauštrb položaja i uloge žena na Balkanu, koje bez obzira na svakodnevnu praznu priču još uvijek nisu dostigle nivo poštovanja i društvene angažovanosti kao muškarci. Još uvijek im se osporava inteligencija i znanje, samo zato što su žene.

Ali, mimo ovih statističkih podataka krije se drugi problem. Ne radi se samo o nepismenosti kao statističkoj kategoriji, nego i o fenomenu polupismenosti koji je naročito došao do izražaja širenjem interneta i masovnim korištenjem društvenih mreža.

Zašto nam nije bitno da se pravilno izražavamo, gramatički i pravopisno tačno? Moždazato što ni u školi nismo naučili, što opet dovodi do čitavog niza problema društvenog sistema. Međutim, nije problem  polupismenosti uočljiv samo na društvenim mrežama. Ima ga svugdje u javnom prostoru: od novinskih tekstova i reklamnih oglasa pa sve do službenih dokumenata. Apsurd ove naše države je i taj što oni koji nas trebaju podučavati  pismenosti zapravo su i sami nepismeni, a sve im je to obezbjedila država i sistem polupismenih.