Шта то бјеше опозиција у Источном Сарајеву или како су нам обесмислили скупштинска засиједања
У години избора која је за многе бити или не бити посебан акценат, тачније терет стављен је на леђа опозиције, која, чини се као никада до сада у овој распамећеној држави(ци) од које свако узима шта и колико хоће, има прилику срушити власт.
У Републици Српској политичку ситуацију додатно компликује то што грађанима није јасно ко је опозиција, а ко „опозиција“, ко су прелетачи, а ко фамозни средњи блок. Руку на срце, исти људи годинама као на рингишпилу врте се на политичкој сцени, час су власт, час опозиција, а народу ништа боље, што је, између осталог, допринијело бојкоту избора, ћутању интелектуалаца и ставу да се ништа не може промијенити.
Већина политичких аналитичара, на основу резултата локалних избора на којим су нови неукаљани политички актери опозиције однијели побједе у највећим градовима, оцјењује да су људи жељни промјена и да је то рецепт успјеха.
И док у неким градовима Српске ипак има помака, или јачег опозиционог дјеловања, у Источном Сарајеву ништа ново, или што би Неле рекао: „Хаџије су себи подијелили рејоне“. Иако ће ми замјерити грађани тзв. горњег дијела Града (Соколац, Пале Источни Стари Град) и Трнова, анализираћемо ситуацију у општинама Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа као репрезентативним узорком.
СДС суверено већ годинама влада општином Источна Илиџа, СНСД општином Источно Ново Сарајево, а ако погледате остале општине Града, власт је подијељена, три СДС, а три СНСД, још ако узмемо у обзир примијећену блискост вјечитих начелника Сокоца и Источног Старог Града Милована Бјелице и Боје Гашановића режиму, код нас су практично сви на власти.
Шест општина плус Град, богата администрација, бројне институције на подручју Града па има мјеста за све. Зашто би се неко бунио и био опозиција оваквом систему кад је лакше ухљебити се негдје (зависи гдје твоји владају). Пошто је Источно Сарајево било бастион СДС-а, и прелетача, сасвим природно, имамо. То су они који су од СДС-а узели шта су могли, СНСД им био мрзак, а сад грле фотеље, фотографишу се, и ако их нешто питате о томе причају само о области за коју су „стручни“.
А ако немају гдје да те „убаце“ у Источном Сарајеву, близу је Сарајево и државне институције па шта, тамо си опозиција овдје власт само нек’ капа на све стране.
Скупштинска засиједања имају увијек исти сценарио, није тешко погодити ко ће се јавити за ријеч, ко је задужен да хвали или блати систем зависно од улоге, а и мало рекламе није на одмет, а ко је ту да дигне руку и узме одборнички додатак или два (ако је одборник у скупштини општине и Града). И читава прича сведе се на то „шта радите“ и одговор „шта сте ви радили док сте били на власти“.
Стручност и компетентност одборника који нас представљају је тек посебна прича. Често као новинар имате више посла саставити њивове смислене реченице него написати читав текст, и то више није смијешно, више је тужно. А тужно је и што им се новинари смију, а кад требају писати о њима често су мањи од макова зрна. Ако је то оно најбоље што наш Град има, а није, то је више скуп оних који су спремни упрљати руке, ал’ за добре паре, док је другим лакше пљувати их по друштвеним мрежама него преузети одговорност за то да смо их ипак ми изабрали, а посебни ви који не излазите на изборе.
Конструктивна и кључна критика система и власти не постоји, а знате ли зашто, зато што су они јако добри познаници и дугогодишњи пријатељи који као у театру само мијењају улоге и облаче друга одијела (добро рекох да нам ово позориште у које улажемо бесповратно милионе и не треба) зато што је њима добро, и на једној и на другој страни, и што би кмет Симо Васковић рекао Турцима: „Ви сте јахали нас 500 година, ми ћемо вас још 500, а за преосталих 500 ћемо се договорити“.
Ријетко када је неко од њих, и поред бројних афера и криминалних радњи у граду са високом стопом различитих врста криминала, оптужио свог колегу из скупштинске клупе за криминал или корупцију, а зашто, зато што је вјероватно и он умијешан у неку од афера и није му интересу да проговори и да се утврди како се управља новцем грађана (а најчешће самовољно). Закон ћутања, јер „ваљаће ти некад“ и подијели плијен. И ако неко заиста докаже неку криминалну аферу обично је био актер сличних па то код грађана нема апсолутно никакву тежину.
Опозиција је немоћна у обје општине, ДНС, као и сателитске партије гласају по сопственом интересу, а медији, шта раде медији, ћуте и дају легитимитет бесмислу сваке скупштине.
Част изузецима у опозицији, којих је мало и који су истински борци за правду и боље сутра, али тренутно су немоћни у овом уиграном систему власти- опозиције у Источном Сарајеву промијенити нешто, то ипак зависи од свих нас.
Аутор: Сања Васковић