Сваке седмице неко од припадника “јачег” пола одлучи да пресуди жени у БиХ- зауставити насиље
Друштво у Босни и Херцеговини задњих мјесеци више него икада потреса криза насиља, убистава и самоубистава.
Новине су пуне тзв. црне хронике, некако најпримамљивије рубрике за читање гдје скрећемо мисли са свакодневних проблема као што су висина просјечне плате, пензије, потрошачке корпе и тјешимо се да смо барем живи и здрави. Број убистава и самоубистава нагло се повећава.
Убиства и самоубиства су друштвени вишеслојни проблем иза којих се крију трагични тренуци животних криза. “Појаве убистава и самоубистава су најизраженији у постконфликтним друштвеним заједницама у траницији гдје су социоекономске прилике веома сложене и као последицу изазивају неуређен цјелокупан систем”, упозорава социолог из Источног Сарајева Владимир Васић, и додаје да је потребно акценат ставити на породицу од које све креће, јер се у већини случајева злочин дешава у породичним оквирима гдје су претежно жене жртве насиља са смртним исходом.

“Неуређени породични, тачније, брачни односи, немогућност остваривања егзистенцијалних потреба за чланове породице, ниска стопа толеранције, љубомора али и послератни трауматски синдром (код мушкараца) неки су од разлога за породичне трагедије које се обично, међу супружницима, завршавају убиством и самоубиством”, каже Васић.
Међутим, оно што је задњих мјесеци специфично, а што медији у жељи за сензационализмом и скупљањем лајкова често превиде, јесте да су жртве насиља- жене! Сваке седмице неко од припадника “јачег” пола одлучи да пресуди некој жени. (И какав је то “јачи” пол који не умије да се носи са проблемима и рјешава их насиљем?)
Васић о положају жена у друштву данас каже: “Положај жена у савременом друштву далеко је одмакао од некадашњег традиционалног и фундаменталног гдје су жене биле дискриминисане по разним основама, али, нажалост, очигледно је да и данас имамо остатке тог некадашњег вриједносног система гдје су оне у потчињеном статусу у односу на мушкарце а што се индиректно може довести у везу са породичним трагедијама гдје су жртве управо жене.”
Дубоко укоријењена доминантност друштвених односа гдје примат имају мушкарци опстаје захваљујући женама које савијају своја леђа. И није оправдање наш балкански менталитет, потребно је поштовање жене без омаловажавања њених ставова, достигнућа, разума и способност.
У овом систему транзицијског вртлога и изопачених вриједности, потребно је измијенити свијест људи афирмацијом позитивних цивилизацијских вриједности, учешћем у процесу доношења одлука, те константном борбом која ће обезбиједити повољније услове живота и рада у овој држави. Писање, причање, указивање и санкционисање дискриминације вриједи када престане бити само слово на папиру и када почнете од себе, поставите циљеве и схватите да борба за бољи статус у друштву зависе само и искључиво од свих нас.
Овај кратки текст само је један у низу покушаја “пробијања” балканских задртих датости и баријера.
Аутор: Сања Васковић