“Све су Дрине овог свијета криве, никада се оне неће моћи ни потпуно исправити, али никада не смијемо престати да их исправљамо.”

Прођох Босном кроз градове… А данас смо прошетали кроз малу варошицу у источној Босни, кроз коју тече немирна и својеглава Дрина, кроз Вишеград. Дрина је умногоме утицала на живот становника овог дијела Босне, причала приче, а о неким и заувијек заћутала. А те приче нам је у аманет понајвише оставио велики писац Иво Андрић, који и данас поносно посматра свој Вишеград и све становнике Босне, без обзира које су вјере, нације или поријекла. Свима су судбине испреплетене овдје, а њихова научена мржња и данас Андрића потискује на мјесто које му не припада. Свако је носио тешко бреме свога живота у овом дијелу свијета коме небеса баш и нису била наклоњена протеклих вијекова. У Вишеграду су се поново сусрела и загрлила два рођена брата, Мехмед и Макарије Соколовић, иста крв, а друго све…Али њихов загрљај симбол је суживота, љубави и толеранције која једина може да надживи нагомилану мржњу и разлике међу људима на овим просторима, међу онима који се мрзе а некада су били браћа…

И најбоље је Андрић написао: “Све су Дрине овог свијета криве, никада се оне неће моћи ни потпуно исправити, али никада не смијемо престати да их исправљамо.”