Суб. дец 3rd, 2022

Pritisak na slobodne novinare veći u manjim sredinama

Istraživački novinari u manjim sredinama u BiH imaju velikih problema da dođu do informacija, lokalne institucije su poprilično zatvorene, ne odgovaraju im na pitanja, ne pozivaju ih na pres konferencije, a često su i meta napada lokalnih moćnika.

 

svojoj koži to su najbolje osjetile novinarke „Direkt portala“ iz Trebinja koje zbog svog kritičkog izvještavanja često imaju problema.

 

Novinarka ovog portala Jelena Denda Borjan za CAPITAL kaže da je pritisak na slobodne novinare veći u manjim mjestima, jer se svi znaju i svaka kritika se doživljava kao lični napad.

 

„Najveći problem nam je to što nas institucije ignorišu, ne odgovaraju na naše zahtjeve za pristup informacijama od javnog značaja i ne zovu nas na konferencije za medije, to su, između ostalog, Gradska uprava Trebinje, „Elektroprivreda Republike Srpske“, „Hidroelektrane na Trebišnjici“, Bolnica Trebinje. Dolazimo na konferencije kada saznamo za njih od drugih, a često se dešava da nam ne dozvoljavaju da postavljamo pitanja“, kaže Denda Borjana.

 

Ističe da im te opstrukcije značajno otežavaju rad, posebno imajući u vidu da vlast stvara atmosferu u kojoj su novinari ovog portala označeni kao nepoželjni i kao neko ko ne želi dobro svojoj zajednici.

 

„Živimo u `cancel kulturi`, ako niste u stranci ne očekujte saradnju“

„Mi radimo u toliko lošoj i neprijateljskoj atmosferi da na terenu stalno imamo opstrukcije. Mislim da ne postoji grad ili opština u BiH sa većim brojem portala od Trebinja. Ovdje su ljudi nekad šale da imamo portal po glavi stanovnika. Ogroman je broj anonimnih portala, iako se zna ko stoji iza njih i svi su u službi vlasti. Kada imate takvo jednoumlje još više će vam smetati neko ko tu atmosferu, u kojoj je sve divno i krasno, ruši, odnosno postavlja pitanja“, ističe ona.

 

Dodaje da je problem i to što nema solidarnosti među kolegama, kao i velika podjeljenost među ljudima.

 

„Mi trenutno živimo u `cancel kulturi` o kojoj se u svijetu priča. Dakle, imamo situaciju da ljude koji ne pripadaju vašoj stranci odmah otkazujete, ne želite nikavu saradnju sa njima, ne želite čak ni na ulici da im kažete dobar dan. Postoji mnogo političara koji mene ne žele da pozdrave na ulici samo zato što sam ih pitala nešto u vezi sa funkcijom koju obavljaju. Ta atmosfera se uvukla u svakodnevni život, to nije više samo pitanje pres konferencija“, naglasila je Denda Borjan.

 

Ipak, kaže da su njihov portal i kolege koje se bave istraživačkim novinarstvom doprinijeli tome da se stanje donekle promjeni i da su ljudi počeli da shvataju da je javni novac njihov novac i da imaju pravo da znaju kako se on troši.

 

„Upravo zbog toga toga ćemo nastaviti da radimo svoj posao kao i do sada, bez obzira na brojne pritiske kojima smo izloženi“, zaključila je Denda Borjan.

 

novinari

 

Funkcioneri skloni teorijama zavjere, preispituju i porodice novinara

Novinarka portala „Jadran Trebinje“ Neda Petković iz sopstvenog iskustva, s obzirom na to da je prve korake u novinarstvu napravila u Banjaluci, a zatim se vratila u rodno Trebinje, kaže da je definitivno teže doći do informacija u manjim sredinama i da su institucije i funkcioneri dosta zatvoreniji, nego što je to slučaj u većim gradovima.

 

U novinarstvu je deset godina, od kojih je dvije radila u Banjaluci kao novinar „Glasa Srpske“ i „Euroblica“, a osam godina je u Trebinju, gdje je radila kao dopisnik lista „Pres“ i „Elta televizije“.

 

„Biti novinar u maloj i u velikoj sredini su dva potpuno različita posla. Za mnoge stvari koje u velikoj sredini uradite veoma brzo, u maloj vam treba mnogo više vremena. Moje iskustvo je pokazalo da ljudi u malim sredinama često ne shvataju novinarski posao i poentu našeg posla. Ne shvataju da su dužni da nam daju informacije koje tražimo. Često zbog jedne teme moram da šaljem pitanja po četiri, pet puta i naravno desi se da nikad ne dobijem odgovor“, kaže Neda Petković.

 

Dodaje da funkcioneri u manjim sredinama, ukoliko im ne odgovara tema o kojoj novinar piše, često u tome vide neke teorije zavjere, misle da novinar o tome piše iz nekog ličnog inetersa, pa idu i do te mjere da preispituju da li mu je neko iz porodice u nekoj određenoj političkoj partiji.

 

„Vrlo malo je ljudi koji zaista shvataju da ti radiš neku priču zato što ti je to posao, jer naš posao je, osim da informišemo, i da ukažemo na probleme i pokušamo da utičemo na to da se oni riješe. Međutim, to se u malim sredinama ne gleda tako. Institucije su prilično zatvorene, a jedno od rijetkih pozitivnih iskustava imam sa policijom i Okružnim tužilaštvom. Činjenica je da novinari svuda imaju poteškoća da se bave svojim poslom, nije ni u Banjaluci sjajno, ali novinar nikada ne treba da odustane od svoje priče i primarni cilj treba da mu bude da napiše što objektviniji tekst“, kaže Petković.

 

S druge strane, novinarka portala „Neum online“ Andrea Matić kaže da oni imaju odličnu saradnju sa lokalnim vlastima i da informacije koje traže i dobiju. Međutim, i pored toga, rad u maloj sredini, kaže, nije nimalo jedostavan.

 

„Mi smo portal koji se više bavi informativnim radom, ne radimo neke delikatnije teme, tako da vjerovatno i zbog toga nismo imali nekih neprijatnosti. Ali, i pored toga, raditi ovaj posao u maloj sredini nije jednostavno zato što svako svakog zna.

 

Neum je malo mjesto i povremeno se nađemo u situaciji da je nezgodno napisati nešto jer znamo da ćemo sutra sresti osobu o kojoj pišemo ili članove njegove porodice. Sigurno je da bi ljudi pojedinačno voljeli uticati na naš rad“, kazala je ona.

 

Napadi i uznemiravanje

Jelena Denda Borjan kaže da su nedavno imali sastanak sa predstavnicima OSCE-a na temu bezbjednopsti novinara na kojem je iznesen podatak da su za posljednjih deset godina u Hercegovini zabilježena dva napada na novinare i da su oba bila na novinare njihovog portala.

 

„Što se tiče napada, kod mene je to bilo uznemiravanje SMS porukama od strane izvršnog direktora „Hidroelektrana na Trebišnjici“ i odbornika SNSD-a u bilećkoj Skupštini Ljube Vukovića. Ja sam sa njim i ranije imala probleme jer me verbalno napadao svaki put kada bih mu postavila pitanje. Međutim, kada je počeo da šalje poruke zaista je prešao granicu, pa sam ga prijavila policiji“, kaže Denda Borjan.

 

O stanju u novinarstvu u BiH, kao i o napadima na novinare portal CAPITAL je pisao i u tekstovima „Novinari kao glineni golubovi: Minimalne kazne za prijetnje po život“ i „Sudije i tužioci treba adekvatno da sankcionišu napade na novinare“.

 

IZVOR: CAPITAL:/M. Čigoja Ljubojević

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *