„Знање – морал – слобода!“ Једначина без непознатих. Сем једне – шта ће нам то?
Када на „Гуглу“ покушате да пронађете дефиницију друштвене одговорности, готово без изузетка ћете наилазити на примјере „друштвено одговорних“ банака, фирми и предузећа или затворских казни из сфере „друштвено-корисног“ рада. Појединац (некажњавани) као да је ослобођен сваке одговорности у друштву. Штавише, ко чини ишта друштвено корисно, а да при томе нема никакав јавни или скривени интерес, сматра се просто будалом, згубиданом, Дон Кихотом, размаженим потраживачем пажње…
Пише: Данијел Михић
Да би отклонили дилему да ли је „обичан“ човјек позван да своје друштво чини одговорнијим и бољим, контактирали смо професора доктора Ђорђа Вуковића, човјека који је не само стручан (са својих објављених двадесетак књига, педесетак научних радова, безброј других чланака) него је у приватном животу потврдио све оно што предаје својим студентима – борио се за свачије право и правду, дизао глас против безумља надлежних, упозоравао на режање из околних торова, на опасне игре регионалних и глобалних лидера, лажних месија и мутивода опште праксе, као и на (ауто)деструктивно грактање и сиктање руље… Замолили смо га и да нас упути у основну („топ 10“) литературу о овом феномену…
Професор је као и увијек љубазно и благовремено одговорио:
- Политика (Аристотел)
- Ум и слобода (Кант)
- Побуна маса (Ортега и Гасет)
- О слободи (Џон Стјуарт Мил)
- Мислити другачије (Дијего Фузаро)
- Примјери чојства и јунаштва (Марко Миљанов)
- Видовданска етика (Милош Ђурић)
- Хуманизам као политички идеал (Михаило Ђурић)
- Фељтони, скице и говори (Јован Скерлић)
- Искушења демократије (Милан Грол)
О овом феномену Професор је, између осталог, рекао: „Ако као друштвену одговорност одредимо дужност појединца према друштвеној заједници која подразумијева и васпитање, и правичност, и одважну и благотворну ријеч, и моралну аутономију, и ону духовну димензију да се осјећа дух народа, бритку мисао да се разумију његови стварни интереси, правовремену ријеч, спремност на жртву, патриотску љубав и критику…. које увијек стављају опште изнад личног, а још боље да лично препознају у општем, универзалном, а тиме и националном… онда су мој избор ових 10, књига, по пет домаћих и страних аутора. И сви у први план истичу исто: просвијећивање, моралност, културну свијест, политичку компетенцију и грађанску одговорност да се учествује у јавном животу, а поврх свега и изнад свега – слободу! Дакле, свето тројство знање-морал-слобода. Ко то нема не може схватити значај и љепоту друштвене одговорности!“
Професор је додао и да је немогуће заобићи Волтера, Де ла Боесија, Слободана Јовановића итд. па смо га замолили да прошири првобитни списак:
- Историја хеленске етике (Милош Ђурић)
- Достојанство (Мајкл Розен)
- О толеранцији (Волтер)
- Историја етике (Фридрих Јодл)
- Власт и слобода (Војислав Становчић)
- Политички идеали (Далајл Бернс)…
- О националном раду (текстови Јована Цвијића)
Државотворна и друштвена свијест претходе и предуслов су друштвеној одговорности.
Осјећај за опште добро и за другог је почетак стварање смисленијег и снажнијег кућног савјета, мјесне заједнице, општине, регије, државе… Друштвена одговорност је градивно и везивно ткиво сваког друштва, она се учи, васпитава, одгаја… Насупрот ње је себична и саможива паланачка филозофија састављена од исмијавања племенитости, правдољубивости, милосрђа, идеала, хуманости, интернационализма и неподношења туђег, часног успјеха и напретка…
Кроз друштвено-одговорно дјеловање, појединац открива скривена блага људскости, оазе чојштва у вугарно-материјалистичкој пустињи, златни грумен на депонији ситних и прљавих интереса који загађују сваку улицу, сокак, пропланак… Другим ријечима, кроз одговорно понашање човјек почиње на расте, јача и да се развија, да даје бројније, богатије и здравије плодове, управо и по првобитном пољопривредном смислу појма „култура“ који је значио оплемењивање биљних сорти, са циљем да се народи лакше прехране и преживе. Данас је култура храна нематеријалне природе, али смо је свакако гладни, били те глади свјесни или не…
„Знање – морал – слобода!“ Једначина без непознатих. Сем једне – шта ће нам то?
