Млади и политика- важан је лајк и најк, а не изборни програм и чињенице

Млади и избори, увијек занимљива, интересантна, помало загонетна, али никад до краја испричана тема. За ову тему не постоји прецизан алгоритам и апликација, модерно речено, која може објаснити тему на нашим просторима и дати једноставан одговор зашто млади не узимају значајно и активно учешће на изборима и зашто нису проактивни.

Када се говори о узроцима проблема неизласка младих на изборе, те слабог активирања на кандидатским листама, мора се узети у обзир да током школског периода се не посвећује довољна пажња младима да им се објасни значај изласка на изборе, могућности бирања, али и могућности да млади који то желе, који имају жељу , амбицију и вољу да за друштвеним радом то и остваре.

Зашто се не посвећује довољна пажња?

Прво и основно- учитељи и професори су у рутинском обављању послова и не маре довољно да подижу свијест младих о значају утицаја политике на њихове животе и колико је избор важан, они то посматрају пасивно и по устаљеној матрици се држе задатог плана и програма по народној „плети котац ко и отац“.

Да се дугогодишњим свјесним занемаривањем важне теме и истим приступом не може доћи до промјене односа младих према изборима они нису схватили ни тада ни данас, јер су и сами у позицији пасивног односа према изборима, већина учитеља и професора користи само право гласања, иако процентуално ни та бројка није велика, већина се задовољава реченицом „сви су исти“ углавном не помишљајући да узме активно учешће у изборном процесу и мијења ствари, јер ко би то требао да мијења  и од кога то они увијек очекују да за њих мијења ствари, а да они преспавају све што је неопходно урадити по питању друштвених процеса.

Други битан фактор у вези проблема неизласка младих на изборе и неучествовања су родитељи ђака, учесника, студената, који се руководе својим „празноглавим“, али и „бандоглавим“ поимањем да има неко ко ће водити рачуна да они не треба да о томе мисле, да не треба да се ангажују и да ће све бити у реду некад и да ће се некако ствари посложити.

Наравно да неће се десити ништа само од себе и да је такав приступ апсолутно и дугорочно не само лош него и штетан по младе, јер их нико не охрабрује да размишљају , правилно се информишу, да се уче да логицирају о важним питањима за њих и њихову будућност и коме они препуштају свој живот у руке.

Када би којом сасвим случајном приликом питали младе у Словенији они би вам рекли да се занимају за акције на берзи, да размишљају о циркуларној економији, о екологији, о стицању праксе и могућностима за рад у домаћим и међународним компанијама у земљи и иностранству, о угледу њихових градова и земље у Европи и свијету, о програмима подршке младима у свим областима живота  и рада, о квалитету ваздуха, спортској и другој инфраструктури и бројним другим питањима о којима млади у нашој земљи углавном, или скоро никако не мисле ништа, или имају понеку информацију и ништа више од тога.

Када је у питању правилно ингормисање младих о изборним процесима, радњама, могућностима, програмима, анализи ситуације, провјери чињеница и других битних информација о самом значају изласка на изборе, као и могућностима активног учешћа медији као трећи фактор играју изразито негативну улогу стављајући акценат на произбодњу дневних полуинформација, често дезинформација, скретања пажње са битних тема, таблоидним бављењем важним друштвеним темама, форсирањем аматерског приступа анализи важних животних и политичких питања, те претјераним форсирањем ријалити доживљаја интерпретације догађаја и стварности која нас окружује.

Нико од институција нема изграђен приступ према теми млади и избори, нико им не даје комплетне информације, не упућује их са квалитетним информацијама, не гаји се озбиљан приступ и не посвећује се довољно времена како би се младима објасниле основне, али и све друге битне поруке и поуке у вези са изборима.

Млади политички неписмени?

Увијек има нешто важније и увијек је то стихијско информисање колико процената младих излази или не излази на изборе, узме се пар изјава социолога, професора који испричају исте фразе и онда се прашина слегне до нових избора, а млади лутају као гуске у магли доносећи погрешне закључке засноване на погрешним информацијама, или још погрешнијим тумачењима истих, а када их, не дај боже, упоредите са било ким из Европе, онда схватите да су наши млади у потпуности, као и велики проценат грађана скоро потпуно политички неписмени и да им је политичко знање углавном терет, а никако нешто важно за њихове животе. Иако би требало бити обрнуто.

Као у свему тако и по овом питању није се никада дјеловало системски него ад хок и резултати су зато већ деценијама поражавајући.

Због тога чак и мали број ангажованих младих је само блиједа копија својих лидера, без утицаја, могућности креирања политика, и квалитетног ангажмана.

Због тога су млади небитна категорија друштва, нико их ништа не пита, додатно су фрустрирани и сматрају да је одлазак из земље најбоље рјешење и имају изграђен таблоидно ријалити стил размишљања и резоновања. У тој ситуацији је важан лајк и најк, а не изборни програм и чињенице.

Све док се не изађе из зачараног круга истог понашања према младима и истог односа младих према политици и изборима, те поменутих образаца понашања просвјете, родитеља и медија ситуација неће остајати иста, већ ће бити гора и сложенија за рјешавање и захтијеваће пуно веће напоре свих побројаних, али и других. Још увијек нико не прихвата да постоји одговорност за такво стање, али суочавање са посљедицама ће бити један од покретача промјена. Када, не знамо! Све друго углавном знамо.