Народ без културе постаје безоблична маса
Пјесник Миленко Дачевић објавио је другу збирку пјесама, што је био повод да причамо о поезији и култури, али и о томе имају ли надлежни у Републици Српској слуха за културно стваралаштво.
Која је тематика Ваше нове књиге?
Поезија, што произилази из самог наслова исте – ” Твој поета “. Као и у ранију, и ову збирку творе љубавне, родољубиве и духовне пјесме, тако да сам остао вјеран препознатљивом поетском опусу, са развијенијим и уобличенијим личним, лирским стилом. Настојећи да досегнем горње перспективе, тежећи још истанчанијем и гушћем поетском изразу. Гјде проналазите инспирацују? Извор непресушне инпирације у потпуном пјесничком манфесту је љубав. Искре стихотворења које запале буктињу стваралачке ватре проналазим у размишљању о Богу као Творцу и Сведржитељу, у патњама и страдањима рода, у националној историји славе и страдања, дивећи се јунацима и духовним горосстасима. Природа у свеопштем украсу и жена као израз свих чежњи и радости, у потпуној сликовитости и најпрефуњенијем облику љепоте, вјечита је еруптивна инпирација, која доји пјесника и задовољава његову потребу за посебном еманацијом, живом, оштром и динамичном.
Имамо ли у Републици Српској слуха за умјетност и културу с обзиром да је примат преузела политика и свакодневни проблеми грађана?
Комплексно питање, које укључује корпус политичког, социјалног, културолошког и егзистенцијалног приступа. Оно што нажалост пада у очи је одсутво институционалне подршке. Да није било образољубивих и хуманих људи, на нивоу појединачног одлучивања и добре воље надасве, ова збирка не би могла бити објављена. Ја им се овог пута јавно захваљујем. Култура се у нашем друштву третира као социјална и ” сиротињска ” категорија, она је предмет поткусуривања. У прошлости је култура у највећим кризама доживљавала своје најузвишеније домете. Народ без културе, постаје безоблична маса, јер је кутура извор огромне идеалистичке моћи! Тако да поимања по принципу ” каква култура, кад је народ гладан ” нема своје аргументовану ни емпиријску одрживост. Народ мора да се духовно ” храни ” у супротном неће бити разлике између људи и животиња. Егзистенција и есенција су комплементарне, међусобно условљене, иако се међу њима не може ставити знак једнакости.
Какав су даљи планови? Већ пишем трећу збирку. Поезија је неопходна мом битисању.
Примарни план у наредном периоду су турнеје, гостовања, наступи и промоције у Републици Српској, Србији и Црној Гори. Већ имам велики број позива, то ме радује. Читалачка публика је прихватила моје пјесме, и ишчекије да заједно уживамо у поезији.
