Шта би нам преци рекли када би изашли пред њих?

Пише: Неђо Катанић

И тако, прође и јучерашњи дан…
Једна црква је срушена, ми Срби смо се узнемирили, „друга страна“ је сеирила….
Качили смо објаве по ИНТЕРНЕТИМА, и сада ето можемо да се вратимо свакодневном животу.
Него, колико је нас „узнемирених“ Срба јутрос присуствовало Св. Литургији?

Можда смо и у праву…, славимо славу, а и није битно да идемо стално у цркву.
На крају крајева, па свештеници су лопови, зар не?
Да ли ћемо икад стати пред огледало и почети да анализирамо себе, онако искрено?

Бусамо се стално како смо неки „Небески народ“, али само у контексту да су нам преци били честити и поносни људи.

А какви смо заправо ми? Шта би нам ти преци рекли када би изашли пред нас? То што је неко на страни можда лошији од нас, не значи да ми ваљамо.

Косово и Метохију нам други узели, цркве нам други руше, државу нам други цепају…, а ми?
Ако некад и станемо пред то огледало самоспознаје, увидећемо да ти други не постоје, и да смо сами криви за све што нам се догађа. Тек тада ћемо, можда моћи да кажемо да смо достојни славних предака. До тада смо само руља!

А што се тиче Мајке Фате, боље јој је да кафу пије са комшиницом Мицом, свакако ближе до ње нема…., јер и једној и другој су деца већ одавно на прању тањира код истог оног Швабе у чијој су чорби и једна и друга само мирођија.