Не буди роб, не продаји се, не очајавај, не тражи изговоре – има(ће)ш избор!

Пише: Бојан Милићевић

Мука ми је од сталне приче како је народ никакав, како се продаје за 50 КМ и слично. Народ који се прода за 50 КМ показује често једну другу чињеницу, да супротна “идеја” коју су му понудили често није вриједила више од тог. Разговарајући, од предизборног периода до данас, са неким опозиционарима или боље речено “опозиционарима” широм Републике Српске, вјерујте да ми је постало потпуно јасно зашто неке креатуре, нажалост, у неким мјестима добијају огромну подршку. Иако је, наравно, дно дна продавати свој глас, често то показује да је народ слуђен, да му је у муљу оваквих ствари јако тешко видјети право рјешење и онда, када на једној страни има ситни интерес, а са друге му се не нуди ништа вриједно, отићи ће за ситним интересом прије него одабрати исто тако трулу опцију.

Како ви да објасните човјеку да гријеши и да води пресликану трулу политику, када вас пита пред изборе “колико имаш сигурних гласова?” или још горе на другог који се жали на то како су људи из власти пуни пара, па како њима требају паре, јелте, да купују народ као и они?!Шта ви да причате са, морално и интелектуално, па самим тим и политички, деформисаним људима, који су једноставно, слијепи, на сваки вид вашег гледања на политику на један дубљи, општији и на крају крајева, људскији начин. Или, некада вас просто запрепасти чињеница да разговарате с човјеком из чијих ријечи извире оно “е, кад ми сутра засједнемо“, без имало шале, гдје видите да ти људи не виде ништа лоше у систему, само је проблем у боји дреса.

Убијеђен сам у то да овај народ није ништа гори од оног народа који је скапавао на турском коцу, који је напунио јаме и пјевајући ишао у смрт, који је гинуо против надмоћнијих непријатеља, који је у непрегледним колонама ишао да испрати патријарха Павла и да брани светиње. Ово је народ који масовно скочи да помогне када су у питању поплаве или када се некоме скупља хуманитарна помоћ.

Тај народ ће знати одабрати и осјетити праву опцију када се она појави, а појавиће се, тј. већ се појављује. Да ли ће је препознати у скорије вријеме, или ћемо сачекати мало дуже, није ни битно. Стрпљење је једна од највећих врлина. На нама свима је да се потрудимо својим примјером, борбом, искреношћу, стручношћу, конструктивним и људским критикама да се то деси што прије ради будућности свих нас! Не буди роб, не продаји се, не очајавај, не тражи изговоре – има(ће)ш избор!