Oсликавање дјетињства: Роми у Босни и Херцеговини

Усред сликовите љепоте Босне и Херцеговине и културне разноликости, постоји тиха борба – наратив маргилизованих група засјењен ехом сукоба и теретом дискриминације.

Пише: Милица Арбиња

Тако се у сваком ћошку у БиХ налази заједница заборављена од многих. То су Роми, невидљиве душе које се сналазе кроз лавиринт сиромаштва и предрасуда. Генерацијама су суочени са системском маргинализацијом, ускраћени за приступ образовању, здравственој заштити и могућностима запошљавања. Њихова дјеца играју се међу рушевинама трошних зграда, њихов смијех утишан је буком друштвеног занемаривања. Ускрћивањем приступа основним правима и слободама представљају додатно оптерећење за ионако лоше стање Рома у БиХ.

На маргинама друштва, живе између сурових ограничења и предрасуда, често присиљени на занате или рад у неформалном сектору. Њихова култура и језик често су игнорисани, а њихова права занемарена. Заједница ромских жена посебно трпи, суочена с двоструким теретом дискриминације – као припаднице етничке мањине и као жене.

Дјеца Рома суочавају се с низом изазова који их чине једном од најугроженијих група у многим друштвима. 

Сиромаштво је најчешће обиљежје ромских заједница. Многе породице живе у екстремном сиромаштву, што доводи до недостатка приступа основним потребама попут хране, образовања и здравствене скрби. Дјеца су посебно погођена овим недостацима, што може довести до нарушеног здравља, недостатка образовања и ограничених могућности за напредак.

Ромска дјеца често се суочавају са дискриминацијом и социјалном искљученошћу. Они су често мета предрасуда и стереотипа у друштву, што може ограничити њихов приступ образовању, запошљавању и другим могућностима које њухови вршњаци имају. Дискриминација може имати дубок и дуготрајан утицај на самопоштовање и ментално здравље дјеце Рома, често доводећи до осјећаја инфериорности и безвриједности.

Приступ образовању за ромску дјецу често је ограничен. Многа дјеца суочавају се са препрекама попут недостатка ресурса, језичких баријера и културних разлика које ометају њихов приступ квалитетном образовању. Недостатак образовања може ограничити њихове могућности за будући успјех и допринијети репродукцији сиромаштва унутар њихових заједница.

Осим тога, ромска дјеца су често изложена различитим облицима насиља и злостављања. Насиље може бити физичко, емоционално или сексуално, а често произлази из њиховог друштвеног статуса и недостатка заштите и подршке. Дјеца Рома која су изложена насиљу често се суочавају с дуготрајним посљедицама на њихово физичко и ментално здравље, као и на њихову способност да се интегрирају у друштво.

У цјелини, ромска дјеца су једна од најугроженијих група у многим друштвима широм свијета.

Да би се адресирали њихови изазови, потребно је усмјерити пажњу на побољшање животних услова, осигурати приступ образовању и здравственој скрби, те борити се против дискриминације и насиља које их често прате.

Ипак, није све обојено сивилом. Постоје и позитивни примјери који враћају наду у напредак и развој друштва када су у питању људска права.

Недавно је Караван људских права посјетио Дневни центар у Тузли под именом „Земља дјеце у Босни и Херцеговини“ који ипак даје наду о бризи за Роме. Пружа подршку у облику образовних програма, здравствене заштите и социјалних услуга. То је мјесто гдје Роми могу пронаћи подршку и заједницу, осјећајући се мање маргинализовано и оснажено да се боре за своја права. 

Обиласком ромског насеља Кисељак у Тузли, увјерили смо се какво  је заправо стање Рома у само једној од заједница широм свијета. 

Тешки услови, али и воља за животом

Смјештајни капацитатети у Дневном центру као и рад са стручно оспособљеним лицима током боравка дјетата у истом, показао се веома прогресиваним, а израдом Протокола за поступање у случајевима просјачења смањен је број дјеце која просјаче на подручју града Тузле. Овом приликом из Удружења су апеловали да умјесто новца овим особама дарујете своје вријеме, а просјачење пријавите надлежним институцијама.

”У свом раду нисмо имали ученике који су напушталу школу, него су сви одржани у школском систему” изјавила је Медина Грачић социјална педагогица удружења и учитељица за дјецу у ризику.

Такође позитивни резултати из овог Дневног центра осликавају се и у броју уписаних дјевојчица у средњу школу, чији је број прошле године био највећи до сада.

Поред рада са дјецом, Центар обавља и рад са породицама како би одржали позитивне односе унутар породице и како би спријечили било какву врсту насиља.

Организације цивилног друштва, међународне институције и владине агенције проводе различите пројекте усмјерене на побољшање животних услова Рома, промицање инклузије и борбу против дискриминације. Међутим, још увијек постоји потреба за даљњим напорима у осигуравању једнаких права и прилика за Роме, као и у промицању свијести и разумијевања о њиховим потребама унутар босанскохерцеговачког друштва.

Ипак, усред очаја, постоји сјај побуне – колективна одлучност да се супротставимо изазовима и утремо пут ка свјетлијој будућности.