Поштују ли Албанци ћирилицу више него Срби?

Иако je ћирилица званично равноправно писмо у Босни и Херцеговини, њу све више потискује латиница, те смо у опасности да полако одложимо у заборав и одрекнемо се богатства коришћења једног од најсавршенијих писама на свијету, у којем једном гласу одговара тачно један знак. Будући да је данас све исписано на страном језику или абецедним писмом, ћирилица је запала у језички вртлог који је вуче дубље ка дну.

Пошто званична политика у Републици Српској, ентитету у којем већински живе Срби, нема јасну политику очувања националног писма и не проводи мјере обавезног коришћења ћирилице или подстицаја свим привредним субјектима и институцијама који користе ово писмо, лекцију Србима одржао је управо један Албанац.

Лулзим Узунај власник је занатско- трговинске радње „Пекара Гацко“ који је Гачане изненадио овим „необичним“ гестом истакавши ћирилични натпис на својој пекари у овом херцеговачком мјесту.

Иако су Срби традиционално, историјски и обичајно везани за ћирилицу и прихватају је као своје писмо, чињенично стање је да је латиница код њих све доминантнија, будући да дозвољавају двоазбучје односно коришћење оба писма.

 Устави оба ентитета, Устав Републике Српске и Устав Федерације Босне и Херцеговине одређују једнаку употребу ћириличног и латиничног писма.

Збоч чега се Срби свакодневно одричу ћирилице, која је опстајала и у временима када су је окупатори на овим просторима забрањивали?

Бошњаци и Хрвати у БиХ, у најмању руку избјегавају ћирилицу, будући да се она поистовјећује са српством и назива „српским писмом“, иако нема валидних разлога за то, будући да ово писмо користе и Руси, Украјинци, Бугари.

Ћирилица итекако има дугу традицију на просторима Босне и Херцеговине. Иако овдје свако има своју историју и своју истину, покажимо да нема никаквог разлога да запостављамо ћирилицу, а још мање да је се одричемо. Да ли знате да је ћирилица била најраспрострањеније писмо у средњовјековној Босни и Хуму? Коришћена је брзописна ћирилица полууставног типа која је названа и босанска ћирилица, или босанчица. Дакле, босанчица није никакво посебно писмо већ врста ћирилице. Осим тога, највише споменика средњовјековне писмености у Босни писано је ћирилицом.

Да ли је рјешење јасна државна политика очувања писма? Подстицај привредницима и другим субјектима који у називу користе и јасно истичу ћирилично писмо? Или не вриједи закон кад друштвене свијести нема? Зар други народи у Босни и Херцеговини треба да више да чувају њено национално богатство?

Свако може да да допринос, па препоручујемо да почнете од себе.

Аутор: Сања Васковић/фотографија: Ћирилизација