21/02/2024

Шетњом кроз старо Сарајево- православне цркве

Православна традиција уткана је у Сарајево и приче о Сарајеву. Православни хришћани оставили су трага у овом граду, раскрсници путева Истока и Запада, међи култура и сусрету цивилизација. Тако мали град, а тако посебан. Ушао је и у свјетску историју тог 28. јуна 1914. године када су припадници Младе Босне, јуришајући за идеалима исписали историју. На боље или лошије, вријеме ће да суди.

Православне цркве темељ су и доказ присуства православних хришћана на овом простору. Ту су, свједоче и подсјећају на историјски буране периоде, али и чврсто опомињу на најзначајније хришћанске постулате Љубав, Вјеру и Наду, у духу суживота са осталим народима Сарајева, Босне и Херцеговине.

Блажујска црква Светог Саве налази се недалеко од Врела Босне. Изграђена је 1897. године у традицији српске средњовјековне архитектуре по пројекту Аугуста Буча. Налази се на Блажујском друму, што од Илиџе води ка Мостару.

За ову цркву митрополит Дабробосански Ђорђе (Николајевић) је оставио 4.000 форинти и жељу да у њој буде сахрањен. Међутим, митрополит Ђорђе (Николајевић) је умро 8. фебруара 1896. године, прије него што се почело са градњом цркве, па је привремено сахрањен на кошевском гробљу. Његови остаци су пренијети у блажујску цркву 1898. године, годину дана послије освећења.

Током Првог свјетског рата аустријска војска је однијела три звона са блажујске цркве. Приликом обнове 1922. године купљена су поново три звона: највеће звоно тешко 386,5 кг купили су вјерници парохије блажујске за 30 801 дин.; средње тежине 268,5 кг купио је за 21.952 дин. индустријалац инжењер Богдан Бабић и треће тежине 99 кг купио је за 9 226 дин. угледни трговац и председник Црквеног одбора Ристо Капор. Звона је осветио митрополит Дабробосански Петар (Зимоњић) у недељу по Крстовдану 15/28. септембра 1924. године.

Црква Светог Саве- Блажуј

Српско- православна катедрала ( Саборна црква- храм Рођења Пресвете Богородице) ново је крило зграде Економског факултета. Одлука о градњи Саборне цркве Рождества Пресвете Богородице у Сарајеву донијета је почетком 1859. године. Од 1859. па до 1862. године купљено је земљиште и материјал за градњу цркве. Земљиште је купљено у равници, с десне стране реке Миљацке. У оно вријеме то је било скоро у центру Сарајева. Црква је почела да се гради 1863. године. Радови на цркви су трајали једанаест година. Потпуно је завршена 1. маја 1874. године. Освећена је на Св. Илију, 20. јула 1872. године, скоро годину дана прије потпуног завршетка. Осветио је митрополит Дабробосански Пајсије. Освећењу је присуствовало шест конзула са персоналом и седми Калај, који се тих дана нашао у Сарајеву, 76 свештених лица и око 10.000 душа из народа. Било би и више народа да се по Босни и Херцеговини није пронио лажни глас да ће Турци при освећењу цркве сјећи хришћане. Тога дана по освећењу трапезе произведен је за архимандрита Сава Косановић. Нови архимандрит је тога дана изговорио свечану бесједу.

Саборна црква

По предању и археолошким подацима Стара српска православна црква Св. Архангела Михаила у Сарајеву потиче из средњег вијека. Писаних трагова о њеном постојању у то вријеме нема јер су, највероватније, пропали за вријеме турских освајања наших земаља. На основу цариградских дефтера из 1485. и 1489. године може се претпоставити да је у то вријеме постојала црква у Сарајеву, иако се она у дефтерима не спомиње. У првом дефтеру се каже да у Сарајеву има 42 муслиманске куће, 103 хришћанске и осам дубровачких. Вјероватно је тако јако хришћанско насеље имало богомољу. У другом дефтеру се помиње Ђуро, син поповски, што указује да је у Сарајеву у то вријеме био свештеник, а вјероватно и црква.
Ко је ктитор цркве није познато. Народно предање је приписује Андријашу, брату Краљевића Марка.

Стара православна црква- Сарајево

За стару православну цркву везане су многе легенде, приче, иконе, историја. Нова, Саборна је ту, близу Катедрале, Синагоге, Бегове џамије, Сахат- куле. И њена звона, око којих је било толико мука и буке када их је требало поставити са осталима, као шти записа Иво Андрић за својих гимназијских дана, испреплићу се у поноћним откуцајима с корацима пролазника.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *