Биће ваљда некад’ нешто

Пише: Данијел Михић

Омиљена и фатална формула нашег просјечног човјека, у тренутку када се суочи са неизвјесношћу. О, не, неће бити ништа и никад, док год се особа не помјери са мјеста и не дјелује циљано и упорно. 

Јасно, лакше је рећи, него остварити. Најмање двије генерације су неупотребљиве за икакаву акцију. То су старији од 1960. годишта не само због биолошких закона, него и због индокринисаности у предратном систему и они старији од 1980. годишта јер их је рат покидао и самљео. 

Сада долази вријеме тридесетогодишњака који су рођени у осамдесетим годинама прошлог вијека, оних који не памте љепше доба, који су одрастали у рату и поратној биједи, као и у свеопштем, огољеном лоповлуку и изругивању свему што је племенито и нејестиво (и на друге, материјалне начине неупотребљиво). 

Испред њих увелико на друштвену позорницу ступају поратни „миленијумци“ (рођени око 2000. године). Док су особе из осамдесетих још прилично затегнуте и неодлучне (спутане ратним исуством и васпитању старије генерације) када су у питању нови потези, „миленијумци“ иступају све јасније и директније. Борба и будуће побједе припадају савезништву ове двије генерације, млађи су продорнији, а нешто старији искуснији.

То су универзални закони психологије, послије моралног, свеопштог опадања долази расуло, из расула израњају нови и карактеринији људи који позивају на духовну обнову и повратак на уске и стрме, али једине здраве и квалитетне стазе поштења.

Без поштења нема цјеловите особе, породице, мјесне зајендинце, села, града. Систем лажи и алавих неспособњаковића се увијек урушава сам од себе, а нови људи постају неизбјежно и нови стубови носачи нашег друштва. Зато само напријед и не обазирати се на кишу заједљивих и циничних коментара стварних и чешће лажних душебрижника.

Револуција је рећи гласно – ја сам човјек! Побједа настаје када се усправи барем десет посто становништва и почне да прозива прецизно све оне које нам овдје обесмишљавају живот и постојање.

Неће сви отићи, остаће довољно да узму мјеру трулежи, која је сваку честитост игнорисала и обезвриједила. Узвратимо им идејама, врлинама, идеалима и неодустајањем!

Побједа је на дохват руке, побједу или пораз бира свако од нас!