Суб. дец 3rd, 2022

Atentat na Džona F. Kenedija, misterija koja i danas ostaje nerazjašnjena

Na današnji dan 1963. godine u Dalasu, dok je u predsedničkoj limuzini prolazio Ulicom brestova, ubijen je američki predsednik Džon F. Kenedi.

Atentat na Kenedija izvršio je Li Harvi Osvald. On je, prema navodima zvanične istrage, ispalio tri hica, od kojih su dva pogodila Kenedija, u vrat i glavu.

Treći metak odnosno prvi hitac pogodio je guvernera Teksasa Džona Konolija koji je takođe bio u predsedničkoj limuzini. Bio je to događaj koji je uznemirio i izmenio ceo svet. Mnogi i dalje sumnjaju u zvaničnu verziju.

22. novembar 1963. godine je dan koji je izmenio modernu istoriju kada je u sred Dalasa, u sred bela dana ubijen 35. američki predsednik Džon Ficdžerald Kenedi.

Na njega su u 12.30 po lokalnom vremenu iz puške ispaljena tri hica od kojih su ga dva pogodila, a nedugo zatim je umro i pre nego što je prebačen u bolnicu.

Nekoliko sati kasnije uhapšen je bivši marinac Li Harvi Osvald, ekscentrična ličnost optužena za atentat na Kenedija, koji je negirao krivicu tvrdeći da je nevin. To, međutim, nije mogao da dokaže jer je ubijen dva dana kasnije u policijskoj stanici i to pred TV kamerama. Ubio ga je Džek Rubi, vlasnik jednog noćnog kluba, povezan sa organizovanim kriminalom.

Zbog toga je Lindon Džonson, koji je nakon ubistva Kenedija postao predsednik SAD 29. novembra formirao Vorenovu komisiju – telo koje je vodilo istragu o atentatu jer zbog ubistva jedinog optuženog Osvalda, suđenje nije bilo moguće.

Zaključak Vorenove komisije je bio da je Li Harvi Osvald delovao sam i da je ubio predsednika Kenedija iz nepoznatih motiva.

Međutim, pored zaključaka Vorenove komisije, mnogi Amerikanci i dalje veruju u mnogobrojne teorije zavere u vezi sa Kenedijevim ubistvom, posebno stoga što je pet godina kasnije, u junu 1968. godine ubijen njegov mlađi brat Robert Bobi Kenedi, tokom kampanje za predsedničku kandidaturu.

Teorije zavere

Za razliku od Vorenove komisije, druga Vladina komisija koju je formirao Kongres i koja se takođe bavila atentatima, obelodanila je, četrnaest godina posle ubistva Kenedija, da je on tog 22. novembra 1963. bio na meti još jednog napadača.

U ostalim verzijama objašnjenja atentata postoje, navodno, najmanje dva atentatora, pa su prema nekima, ubistvo izvršili agenti CIA (u tom smislu pominjan je čak i Lindon Džonson), zatim mafija – zbog toga što je Džonov brat Robert kao Državni tužilac pokrenuo istragu protiv mafijaških kumova.

Među teorijama zavere su i da je iza ubistva stajala kubanska politička emigracija, KGB, Fidel Kastro, direktor FBI Edvard Huver…

Svoj ne mali uticaj na razne teorije zavere imali su i medijii, pre svih Holivud.

Za većinu Amerikanaca, prema anketama, Džon Kenedi je bio najpopularniji lider u drugoj polovini prošlog veka.

Kontorverzna porodica Kenedi

Džon Ficdžerald Kenedi bio je 35. predsednik SAD. Na mestu šefa države nalazio se nepune tri godine od januara 1961. do ubistva 22. novembra 1963.

Rođen je u Bruklinu 29. maja 1917. godine, a diplomirao je na Univerzitetu Hardvard. Njegov otac bio je jedna od najuticijnijih ličnosti u državi Masačusets, izvesno vreme ambasador SAD u Londonu i često navođen kao osnivač Kenedijevih kao jedne od najmoćnijih političkih dinastija.

Džon Kenedi je bio učesnik Drugog svetskog rata a u jednoj akciji je kao marinac i ranjen. Za to je dobio najviša odlikovanja, među kojima i Crvenu značku za hrabrost. Posledica ranjavanja je bila teža povreda kičme.

Otac Džozef je političku karijeru prvo bio namenio za starijeg sina Džozefa Kenedija Juniora koji je, međutim, poginuo u Drugom svetskom ratu.

Džon Kenedij je kao već afirmisani novinar izabran za predstavnika Demokratske stranke u Kongresu 1946. godine. Pet godina kasnije postao je senator iz Masačusetsa. Na taj period njegove karijere jako je uticalo prijateljstvo njegovog oca Džozefa sa snažnim republikanskim i antikomunističkim senatorom Džozefom Mekartijem.

Političku i društvenu moć Džonov otac posebno je stekao u vreme Velike ekonomske krize i prohibicije u SAD kada se između ostalog povezao i sa pojedinim mafijaškim krugovima, ali i sindikatima.

Najmlađi predsednik SAD

Nakon neuspešnog pokušaja da 1956. godine osvoji kandidaturu za predsednika, to uspeva 1960. godine. Razumejući društvene i tehnološke promene i uticaj medija, posebno televizije, 1960. godine pobedio je, istina vrlo tesno, republikanca Ričarda Niksona.

Tako je Džon Kenedi zamenio Dvajta Ajzenhauera na mestu predsednika SAD, kao najmlađi predsednik te države u istoriji i prvi predsednik katoličke vere. Predsednik je postao u 43. godini.

Bio je izrazito popularan, tako je između ostalog predstavljan kao pacifista, borac protiv rasne diskriminacije, zatim naglašavana su ulaganja u ekspedicije u svemiru. Svojom harizmatičnošću i novim imidžom uneo je novi duh u tadašnji birokratski Vašington. Bio je prilično praktičan u svojoj politici.

Naknadna istraživanja pokazala su da njegovo mirotvorstvo ima i drugu stranu medalje – podržavao je tajne nelegalne vojne operacije u inostranstvu.

Značajni događaji iz predsedničkog mandata su invazija u Zalivu svinja ka Kubi 1961. godini i podizanje Berlinskog zida, koji je samo verbalno osudio, pokretanje svemirskog projekta Apolo u cilju da se pobedi SSSR u trci za svemir, kubanska nukelarna kriza…

Džon Kenedi je bio avanurista ali i hedonista, povezivan iz raznih razloga sa poznatim ličnostima iz tog perioda od Frenka Sinatre do Merlin Monro, zbog čega su njegovu političku karijeru pratile i afere.

O njegovom neobuzdanom životu objavljeno je više knjiga i filmova, a osim veze sa Merlin Monro, čija je sudbina bila tragična, uočljiva je bila i afera sa Džudit Kembel Eksner, koja je bila povezana sa mafijaškim bosovima.

Zbog tih veza, boemskog i života plejboja, kao i tragičnog ubistva postao je neka vrsta pop ikone XX veka, čemu je doprinela i industrija masovnih medija i masovne kulture stvorivši, pre svega u Americi, i mit o Kenediju.

Političko nasleđe

Džon Kenedi ostavio je političko nasleđe nade i ideala koje je i danas živo, ali istoričari ukazuju da iza zavodljive moći ličnosti, njegova dostignuća kao predsednika ostaju ograničena.

Izborom 1960. godine za predsednika SAD, JFK se nametnuo kao najavljivač promena i za “bejbi bum” generaciju koju je inspirisao, njegov period u Beloj kući predstavlja doba nade koje je iznenada prekinuto.

Kenedi nije postao star i sed već je ostao simbol večne mladosti. Atletskog izgleda i zavodljivog osmeha, za mnoge ostaje heroj Drugog svetskog rata, otac i ženskaroš, ali i lider koji je za dlaku izbegao nuklearni rat tokom Kubanske krize.

Gotovo svi američki predsednici nakon JFK su u jednom trenutku pomenuli njegovo nasleđe, ističući njegove retoričke sposobnosti, ali i sposobnost zavođenja.

To, međutim, nije slučaj kada je reč o političkom uticaju i stvarnim rezultatima.

Džefri Engel, profesor iz Dalasa, smatra da je “minimalan uticaj Džona Kenedija na sadašnje generacije”. “Pomalo je tragično to reći, ali njegovo nasleđenje je nasleđe nedovršenog predsedništva”, kaže on.

Dakle, ako se može reći da je Kenedi dao ton ključnim pitanjima iz 60-ih godina kao što su socijalne reforme, onda je upravo njegov naslednik Lindon Džonson sproveo te reforme.

“Oni koji proučavaju njegov rad tokom predsedničkog mandata, konstatuju da je imao ogroman talenat i da je predstavljao ogromnu nadu za Amerikance, ali da su njegovi stvarni uspesi po pitanju zakona i diplomatije krajnje ograničeni”, kaže profesor Engel.

Kenedijevi naslednici – Karolajn, ambasadorka u Japanu

Džon Kenedi je sa suprugom Žaklinom Džeki Buvije koju je oženio 1953. godine imao četvoro dece, ali su dvoje umrli kao deca. Jedini živi naslednik je njegova ćerka Kerolajn koja je pre nekoliko dana postala ambasadorka SAD u Japanu.

“Počastvovana što sam predala akreditive njegovom visočanstvu, caru Japana, kakav nezaboravan dan! Počastvovana sam da služim svojoj zemlji”, napisala je Kerolajn Kenedi na Tviteru.

Ona je postavljena za ambasadora, nakon što je pomagala američkom predsedniku Baraku Obami u kampanji za reizbor.

Kenedijeva ćerka je studirala japansku umetnost i istoriju i nekoliko puta je boravila u Japanu, uključujući posetu Hirošimi kada joj je bilo 20 godina što je, kako je rekla, uticalo na nju da se bori za bolji, mirniji svet. Iako je Džon Kenedi bio u Japanu samo jednom 1951. godine, a nikada ga nije posetio tokom svog predsedničkog mandata, vrlo je popularan u toj zemlji Dalekog istoka.

Karolajn Kenedi je jedino živo dete Džona i Žakline Kenedi.

Njen brat, Džon Kenedi junior, poginuo je u avionskoj nesreći 1999. godine u Njujorku, najstarija sestra je mrtvorođena, a jedan brat umro je par dana posle prevremenog rođenja, dok je Kenedi bio predsednik SAD.

izvor:B92.net

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *