Dјeca migranti u školskim klupama u Srbiji ruše stereotipe i barijere

Iako pojedine desničarske organizacije i dalje propagiraju tezu da Evropa pokušava da naseli Balkan, a samim tim i Srbiju, izbјeglicama i migrantima koji će naseliti naša područja, oduzeti nam prava i poslove, te na nama ispoljavati agresiju, situacija je od početka migrantske krize 2016. godine potpuno drugačija, pokazuju zvanični podaci, ali i situacija na terenu, piše 021.RS.

U tekstu se navodi da je, odnosu na druge države na tranzitnoj ruti, Srbija odlično reagovala i organizovala prihvatne centre, ustanove i druge kapacitete kako bi zbrinula djecu i porodice. Među migrantima bilo je i djece bez pratnje roditelja, koji su posebno bili zbrinuti i dodeljeni starateljima. Za decu je formiran poseban vodič za obrazovanje u lokalnim školama, s obzirom na to da je, logično, segregacija zakonom zabranjena.

Ovo se pokazalo kao dobar potez srpskih vlasti, barem u Šidu gdje su djeca migranti pokazali veoma dobre rezultate, a Gimnazija “Sava Šumanović” izbila je na na vrh po uspješnosti inkluzije. Od početka primjene inkluzivnih programa kroz školu je prošlo 13 učenika, a dvoje su još uvijek u programu obrazovanja.

Našu gimnaziju već treću školsku godinu zaredom pohađaju deca migranti i to vrlo uspešno. U samom početku naših inkluzivnih programa nije bilo lako zbog otpora u lokalnoj sredini, ali izvor toga uvek su neopravdani strahovi bazirani na stereotipima. Sve te stereotipe porušila su deca. Kako bi se upoznala sa situacijom, naša deca su posećivala migrantske kampove i delila doručak ljudima koji tamo borave, a kad su upoznali te ljude, bili su presrećni zato što su imali mogućnost da im pomognu i vraćali su se s osmesima na licima. Tako smo ih pripremili za dolazak nove dece. Deo našeg kolektiva u školi je, nažalost, imao iskustva sa izbeglištvom u životu i to im je pomoglo da se još bolje prilagode i svu pažnju usmere na inkluzivne sadržaje”, pojašnjava za 021 Jovan Komlenac.

Ona dodaje da je činjenica da je iskustvo za neke bilo pomalo neobično, i da su manje opštine pokazale najveću i najsrdačniju dobrodošlicu.“Imaju časove srpskog i engleskog jezika, razne radionice, dečije kutke, obuke za zanate da bi se bolje snašli u svojoj zemlji destinaciji. Mališani dobijaju i svojevrsne školske izveštaje (school reports) na srpskom i engleskom jeziku, koji važe u drugim državama i mogu da im pomognu u daljem školovanju”, pojašnjava Una Vitasović. 

Psiholog Jovan Komlenac iz šidske gimnazije dodaje da su učenici iz migrantskih i izbegličkih porodica “bukvalno oduševili nastavnike običajem koji imaju u matičnim sredinama”“Ova deca su vrlo mirna i pažljiva, slušaju na nastavi, neverovatni su. Ja sam se skoro rasplakao i ganulo me je jako kad je jedan od učenika prišao posle nastave i rekao: ‘hvala vam za znanje’. To im je običaj u matičnim sredinama – da se na kraju svakog časa grupno zahvale nastavniku za znanje. Radimo na rušenju svih barijera sa decom i učimo o različitostima kroz razne radionice i aktivnosti, pa tako u školi tradicionalno obeležavamo Dan maternjih jezika, kad predstavljamo sve jezike, pa i manjina: rusinski, slovački, hrvatski, romski, srpski, pa sada i farsi”, naglašava Komlenac. 

Najbolje je pustiti djecu da budu djeca, a ljudima dati šansu da drugačije od njih upoznaju kroz ime i prezime, a ne kroz etiketu migranta ili izbeglice.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *