21/02/2024

Mi nismo pucali, ali jesmo posvađani, zahvaljujući vama i bogovima vašim!

Autor: Dječak Sarajeva

Generaciji mojih roditelja i ostalim…

Čuo sam ja vas i vaše priče, rat vam upropastio djetinjstvo, istrgnut i otet vam je dio života, onaj najdraži, najljepši, vaša mladost a da vas niko nije ni pitao. Dali su vam puške u ruke i prstom pokazali gdje i u koga da pucate. Istina, niko vam je uzeti ne može, a niko “pametan” neće ni probati. 

Samo, dragi moji, moram vam kazati,  pucnji koji danas svakodnevno odjekuju društvenim mrežama, vas ogorčenih, prevarenih, izmorenih, nisu proizvod nekog pokazivanja prstom, ovo su gospodo vaši pucnji, vas naoružanih priučenom pameću večernjeg dnevnika i jeftinom tastaturom.

Kakvi god da ste, naši ste roditelji i moramo vas poštovati, voljeti i razumijeti. Ali svaka ljubav, razumijevanje i podrška ima svoju tačku, onu preko koje ne želimo ići jer i nama, kao vama nekad, neko govori i upire prstom koga da mrzimo. A mi mladi to još naučili nismo! Tukli se jesmo, tukli su i mene na Alipašinu polju, aerodromskom naselju i ostalim sarajevskim mahalama, tukao sam i ja, branio se i mrzio, jer nisam znao da drugačije može, vi ste mi to tako rekli.

I evo me danas, sa par ožiljaka i ružnih uspomena, naučio sam da me prijatelj i kolega ne mrzi nužno jer sam Srbin, njemačko-poljskog porijekla, a ja njega i ne pitam kako se zove, jer meni njegovo ime predstavlja samo sredstvo komunikacije i dozivanja, a kad ga zovnuh imenom, muslimanskim , ja Srbin-Poljak-Njemac, da zapalimo po jednu on mi reče da je i on iz mog sela.

Gledate vi dragi naši roditeljji, sve sem nas, vaše djece. Gledate svetu trojicu bosansku, prava naša tri Boga, ne Hrista, Krista i Allaha, već Dodika, Čovića i Izetbegovića II. Vama, za razliku od nas, nije smiješno kad neka šetačica u parlamentu , Milorada Dodika zove bogom u ime svih nas, jer vi, kao i ona, to zaista mislite! Mislite da Milorad radi za vas i vašu djecu, da vas čuva i voli, istovremeno braneći vas i od vidljivih i nevidljivih neprijatelja, stranih obavještajnih službi i domaćih izdajnika.

ilustracija

Svaki šapat kritike vlasti za vas je državni udar i napad na vaš kućni prag, pa brže bolje sjedate za kakvo ,kako ga vi zovete, ćokotalo da se brani branik otadžbine vaše. Na tom braniku ostajete sami, jer vam djeca mahom odlaze,  ne tamo gdje je bolje, nego tamo gdje vas i vaših bogova nema, tamo gdje su takvi likovi u društvu na marginama društvenih interakcija, a zamisli čuda, zato tamo i jeste bolje.

Vi nas tjerate, a ne sveta i fantastična trojka, vi nas bijete na protestima, a ne policija. Pitam vas samo, kada ćemo mi doći na red, kada ćete nas čuti, a ne slatkorječive medije i i partijske bogove, kada ćemo mi moći da živimo svoje živote, a ne istoriju vaših?

Niko vama dragi naši nije kriv sem vas samih, a nama ste najkrivlji vi, koji u naše ime i za nas glasate za vaše svetinje, ostrašćene i dokazane nacionaliste, koji nas, vašu djecu sele u obećane zemlje, a našu zemlju jednu i jedinu obećavaju samo sebi i prividno vama.

Ne može vam niko ništa, jači ste od sudbine, opet istina, samo bojim se,da niste jači od one sudbine koju sami sebi krojite, a ostavljate nama u amanet. Reklo bi se da je bilo dosta, 20 i kusur godina od posljednjeg ispaljenog metka, reklo bi se da je bilo dosta krvi i okrvavljenih.

Mi nismo pucali, ali jesmo posvađani, zahvaljujući vama i bogovima vašim. Reklo bi se da je bilo dosta, pustite nas da se izmirimo u našoj zemlji, a ne tuđoj!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *