За неиспуњена обећања највеће признање општине Источно Ново Сарајево
Општина Источно Ново Сарајево на свечаној сједницу поводом Спасовдана, крсне славе Општине усвојила је Одлуку о додјели признања општине за допринос у развоју и унапређењу ове локалне заједнице.
Без политиканства, а повеље Вишковићу и Ћосићу
Највеће признање ове године повељу општине добио је, гле чуда, Радован Вишковић предсједник Владе Републике Српске, за како је наведено, “велико разумијевање и допринос развоју општине”.
Какво тачно разумијевање је предсједник Владе имао за грађане ове локалне заједнице треба питати оне који су формулисали ову Одлуку. Прије да предсједник Владе треба, мора и дужан је да одговори грађанима Источног Новог Сарајева шта је са свим оним пројектима које је Влада Републике Српске обећала овој локалној заједници?
У образложењу зашто баш господин Вишковић, помало и увријеђени оваквим питањем, предсједник Скупштине општине Ведран Јованчић и начелник Јован Катић кажу да сви знамо допринос предсједника Владе.(?!) Ако мисле на лошу политику и погрешне одлуке, онда знамо.
„Вишковић је долазио и издвојио средства, а обећана су средства и за вртић и школу. Мислим да сте упућени колико је Влада уложила и мислим да би требали гласати сви“, каже Јованчић баш као да је премијер издвојио средства из свог џепа, а не наш новац!
Начелник Катић се такође захвалио за сва (неиспуњена) обаћања помињући новац који Влада издваја за пројекте на подручју иве општине, који су или започети, пробили све рокове завршетка или уопште не постоје као што су вртић или школа, о чему смо у више наврата и писали.
Помало је лицемјерно тражити да се не бавимо политиканством у овом свечаном дану и дати признања високим званичницима владајуће странке.
Признање за запостављени дио Републике Српске?
Када је у децембру прошле године делегација на челу са српским чланом Предсједништва БиХ (били су ту још и предсједница Жељка Цвијановић и предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија) били у посјети овој општини у име Владе, и мимо актуелног предсједника Владе обећали су улагања вриједности 30 милиона у ову општину. Већина од тих шарених лажа још увијек су остале мртво слово на папиру, нова школа, вртић, базен итд… И тада је већ било јасно да је премијер само истурена фигура погодна, ево за награде и признања.
Али треба му поставити питање зашто је источни дио Републике Српске одакле и премијер долази запостављен, зашто се средства Владе не распоређују једнако и транспарентно локалним заједницама? Шта је са обећаним, започетим, недовршеним пројектима којих су свима пуна уста на свакој конференцији за медије гдје вјешто избјегавају конкретне одговоре свјесни да санкција за изговарање неистина, лажна обећања и недостављање информација нема. Степен (не)одговорности локалних моћника огледа се у подсмијеху онима који се усуде питати, а не само климати главом.
Поред Вишковића, повеља општине предложена је и за начелника у два мандата ове локалне заједнице, а садашњег градоначелника Љубишу Ћосића, што опет ако преведемо на локални говор испада „ја теби сердаре, ти мени војводо“ или „ко ће коме, ако неће свој своме“ што је углавном принцип на којем и функционише овај систем скоро приватне државе, гдје они који су на власти ресурсе користе по сопственој мјери и за своје људе.
У чему је сада допринос развоју општине градоначелника Ћосића знају опет креатори Одлуке.
Исти градоначелик само за наш медиј већ мјесецима обећава потписивање уговора за изградњу зграде Ректората и Музичке академије, такође, за наш медиј је још давно обећао да неће нико дирати степенице у парку Сунце, нити ће иједно дрво бити посјечено, рекао је да ће Галерија „Кућански“, након трагичног завршетка, бити претворена у музеј одбрамбено отаџбинског рата и Сарајевског поља, то су само нека од обећања неиспуњених, док са нове функције чекамо још чувени тунел Пале- ИНС, панорамски лифт на Требевићу, спалионицу, комплекс споменика и тако даље.
Поставља се питање ко и у чије име даје признања неиспуњеним обећањима? Чиме су нас премијер и градоначелник задужили, осим силним кредитима, када су само радили свој посао за који су добро плаћени, тачније распоређивали НАШ новац коме, и како су хтјели.
Аутор: Сања Васковић
