Именовањем нестручних страначких кадрова тјерате младе и образоване људе из ове државе!

Да ли сте се запитали шта је потребно да постанете директор неке од установа или јавних предузећа у Републици Српској? Ништа, осим да сте члан одређене политичке партије којој припада то кадровско мјесто, односно позиција директора предузеће или установа? Какве посљедице изазива овакав начин именовања руководиоца установа и предузећа у Републици Српској видљивије је свакога дана, јер све већи број младих и образованих људи баш због политичких уплитања и управљања животом свих нас жели заувијек да оде из ове државе. Да оде тамо тамо гдје ће се образовање, труд и рад заиста исплатити!

А када се на мјеста васпитно-образовних или културних установа именују нестручни људи, онда то има посебну тежину за духовни развој читавог једног друштва. Одборници Скупштине града Приједор на сједници одржаној 15. марта за вршиоца дужности директора Галерије “Сретен Стојановић” именовали су магистра музичко-инструменталне умјетности Александра Дринића. Зашто је неко са Музичке академије способнији за ову функцију него неко ко се школовао на Акедемији ликовних умјетности пита се и академски умјетник, професор ликовне културе са завршеним мастер студијама са чистим десеткама, Никола Дабић из Приједора.

Никола сматра да су они који именују стручне кадрове требали расписати јавни конкурс умјесто што су на ову функцију изабрали дипломираног музичара, што је јасна порука њему, и свим младим људима у Приједору, да напусте овај град и никад се више не врате.

“Ту особу не познајем и немам никакве зле намјере нити политички инспирисане мотиве,  немам ништа против било какве странке или особе. Немам никаквих проблема да страначки кадрови буду на тим позицијама, навикли смо на то, тако свијет функционише овдје, али дајте бар да тај посао ради неко ко је образован у тој струци, ко ће знати шта и како да ради, а не неко ко је из тотално друге бранше”, истиче Дабић.

Велики број младих људи размишља исто као и Никола и огорчени су чињеницом да се у овој држави може све купити, факултетска диплома, посао, одборнички мандат и све остало. Какво то друштво и са каквим вриједностима остављамо млађим генерацијама питање је које мучи мали број оних који су још увијек спремни да се боре за боље и праведније друштво.

“Ово је директан акт тјерања младих и образованих људи из овог града, па и државе. Директан акт уништавања једне познате и непроцјењиве градске галерије! Ликовна култура у Приједору ће пропасти, као што и све пропада када нестручни људи раде било какав посао„, каже Никола.

Имена директора, односно вршиоца дужости који су на тим позицијама обично и дуже него што је закон прописао, али хајде у БиХ све може, су небитна. Слично је стање у читавој Републици Српској, па и у Источном Сарајеву гдје је донедавно инжињер пољопривреде обављао функцију директора Дома здравља. Слично је и у осталим предузећима и установама у овом Граду гдје се оснивају нова некада само ради „ухљебљења“ својих партијских истимишљеника. И онда се питамо зашто предузећа послују негативно? Ко је одговоран? Исти они политичари који такве негативне извјештаје усвајају на сједницама скупштина општина, а који обично са спортом, културом или слично немају никаквог додира и ту су да подрже “своје”, дигну руку за спас сопствених интереса и пропаст свих нас.

И заиста, ко има имало свијести и савјести размишља као Никола Дабић када напише: Мој бол и бол мојих колега је незамислив, и надам се да га нико никад неће осјетити, јер да би га осјетили морали би да имате бар мали проценат савијести, оне људске особине која је темељ савременог људског бића.

Аутор: Сања Васковић