(НЕ)повезаност тетоважа са криминалним понашањем

Пише: Владимир Васић

Тетовирање није само одлика савременог свијета и модерног начина живота, већ своје корјене веже дубоко у историју. Најстарији трагови тетовирања откривени су на египатским мумијама из другог миленијума прије нове ере. Такође, „умјетност“ тетовирања била је типична и за древне народе попут Трачана, Гала, Германа, Брита и Грка. Код старих Римљана постојало је правило да су тетовирали извршиоце кривичних дјела и робове, како би их на тај начин додатно означили. Све до продора хришћанства овај тренд се код Римљана задржао.

Као најстарији примјери тетовирања кроз историју се наводе тетоваже Маорских племена са Новог Зеланда. На ријеч „tattoo“ наилазимо у списима капетана Кука које је забиљежио на путовањима јужним морима, а прије свега у својој књизи „Путовања Барка Ендевора“ (објављена 1771. године). У овој књизи Кук описује процес скарификације који је заједнички за тахићане. Он је описао да је процес био познат као „Tattaw“ и описао је како то изгледа „они цртају своје тијело и боду своју кожу тамно плавом бојом коју добијају из уља ораха“. Ова врста подухвата остављала је неизбрисив траг на кожи домородаца и обично су је вршили над дјецом која су имала између десет и дванаест година. Занимљиво је напоменути да је ова ријеч усвојена и преживјела у свим европским језицима као Tatowirung на њемачком, Tatouage на француском и Tatuaggio на италијанском (Post:1968:516).

Петар Велики јe наредио властима да користе иглу за цртање крста на рукама војних регрута који би напустили флоту. Цртеж на рукамa био би испуњен посебним барутом како би се обезбједила његова видљивост и трајност. У раним римским казненим системима, људи оба пола као и све друштвене класе су биле предмeт казне путем тјeлесног натписа. Тетовирање је такође имало важну улогу у одређивању припадности некој друштвеној групи, тако да су органи власти могли контролисати и пратити поједине грађене. Касније, грађани су почели да се тетовирају претварајући процес који је некада био дизајниран да их отуђи у процес којим се означавао њихов понос и припадност одређеној групацији. Криминалци су почели да користе тетоваже како би промовисали свој чин и статус у затворском свијету, али само најтежим осуђеницима је било омогућено да поседују тетоважу на грудима с обзиром да су свој реноме стекли учинивши тешке злочине (Schrader,200:176).

Када о феномену тетовирања говоримо данас, морамо да примјетимо чињеницу да је тренд тетовирања итекако изражен у савременом друштву, много више него је то био случај у ранијем периоду. Скоро па да нема разлике у социјалним категоријама које се подвргавају овој методи „украшавања“. Тетовирање је заступљено и код младих и код старијих лица, те код припадника оба пола, мада је тренд тетовирања заступљенији код припадника јачег пола.

Оно што је нама занимљиво јесте однос тетоважа и криминала, тј. повезаност тетовирања са криминалцима. Руски стручњак за иконографију тетоважа и криминолог Аркадиљ Броњиков у периоду од шездесетих до осамдесетих година прошлога вијека, извршио је анализирање на стотине осуђеника у затворима широм Совјетског савеза. Његов примарни задатак је био да покуша одгонетнути скривене поруке тетоважа које су носили осуђеници. На основу Броњикових анализа и истраживања, Британска издавачка кућа Фуел (енг. Fuel), објавила је збирку 180 фотографија тетовираних криминалаца из совјетских затвора, те ово издање представља вјероватно највећу колекцију, на чак 256 страна. Италијански љекар Ломброзо заступао је теорију да постоји огромна корелација између криминала и лица која посједују тетоваже. Ломброзо је, након бројних истраживања, недвосмислено утврдио да је тетовирање, према њему, типично за криминалце.

У двадесет средњих школа у Сједињеним америчким државама урађено је истраживање чиме је обухваћено више од двије хиљаде ученика са циљем испитивања међусобног односа између девијантног понашања ученика и тетовирања. Резултати су показали да постоји повезаност између истетовираних лица са недовољеним активностима, те да су та лица, махом сродна криминалним миљеима, али и да имају јасно изражене социопатолошке карактеристике понашања које се огледају кроз конзумирање алкохола, опојних дрога, коцкањем итд.

Кинг и Видурек су током 2013. године спровели студију на универзитету у Синсинатију (САД) како би утврдили повезаност између тетоважа и тенденције ка ризичном понашању. Истраживање је обухватило 998 студената, при чему је 29,6% имало тетоваже (више дјевојака него мушкараца). Студенти који су имали тетоваже били су склонији да користе алкохол и марихуану и израженију склоност ка ризичном сексуалном понашању. Такође је утврђено да не постоји повезаност између суицидног понашања и суицидних идеја са тетоважама (King – Vidourek, 2013:542).

Сваки симбол код тетовирања има различито значење. Нарочито ако анализирамо тетоваже осуђеника, тзв. затворске тетоваже које крију низ скривених порука али и декларишу припадност криминалца одређеној криминалној групи. Такође, тетоваже се користе и за међусобну комуникацију осуђеника али и уопште криминалаца. Већина тетоважа има дубоку симболику и јасно се „декодира“ међу припадницима криминалног миљеа. Неке од тетоважа симболизују учињено кривично дјело (убиство, пљачка, разбојништво), неке се, такође, односе на мјесто које криминалац заузима у мафијашкој хијерархији. Примјера ради, нож који је прободен кроз врат указује на то да је криминалац убио некога у затвору те да је на располагању осталима за извршење тог или сличног кривичног дјела. Према тврдњама Броњикова, вође криминалних банди, по правилу немају много тетоважа сем неколико седмокраких или осмокраких звјездица.

Занимљивo je да су међу осуђеничком популацијом и уопште међу криминалним миљеом, популарне тетоваже са религијским симболима и порукама. Крст, ликови светитеља, исцртавање религијских симбола, тетовирање цркава и манастира неке су од тетоважа популарних међу криминалцима. Вјерске поруке, протумачене, очигледно, на погрешан начин, као и исцртавање крста, лика Исуса Христа, Богородице или неког од светитеља, криминалцима „симболизује“ корелацију између њих и религије којој припадају. Наравно, ријеч је о класичној заблуди, чак напротив, став цркве (нарочито Православне) је јасан по питању тетовирања и таквог „украшавања“ тијела. Али, не треба занемарити чињеницу да осуђена лица, нарочито осуђени на дуготрајне казне затвора, управо у току издржавања казне доживе својеврсну духовну катарзу. Иако су починиоци тежих или лакших кривичних дјела осуђеници нису лишени, баш напротив, покајања и прилике да се и у духовном смислу ресоцијализују.

Тетовирање је коришћено и у модерним затворским системима као начин да се деградирају затвореници. У Индији би лицима која су добијала доживотне казне затвора на челу било истетовирано њихово име, док су на пример у Аустралији, осуђеници на бродовима тетовирани како би се понизили и на тај начин остварио бољи надзор над њима (Awofeso, 2002:167).

Основна улога тjелесних симбола и знакова је у остваривању социјалних контаката између појединаца и задовољењу међусобних потреба. Да би тjелесни знакови били запажени неопходно је да поједини облици понашања неког лица постану експресивни, препознатљиви за остале учеснике комуникације. На тај начин, извршиоци кривичних дjела изражавају своје особине путем тjелесних знакова које често намjерно истичу, како би дали до знања свијету око себе да се разликују од других, истичући свој социјални статус. Међутим, ово се може тумачити и као својеврсни облик дезинформације о себи, доводећи у заблуду друге, а истовремено опонашајући оно што у суштини нису (Кривокапић-Крстић,1995:122).

Како смо већ истакли, тетоваже садрже одређене поруке које се одашиљу у јавност било да је ријеч о криминалном миљеу или неком другом виду, у већини случајева, негативног битисања у друштву. Наизглед безазлене и неразумљиве поруке изображене на тетоважама прецизно могу да се дешифрују. Примјера ради истетовиран број 8 представља осмо слово алфабета „Н“ а удвостручено „НН“ означава нацистички поздрав којим се велича Хитлер. Ове тетоваже најчешће носе особе које себе идентификују са овом идеологијом и сматрају се припадницима аријевске расе. Тетовирање три тачке око броја 13 је карактеристична тетоважа за мексичку мафију што симболизује затвор, болницу и гробље, што је уско везано са начином живота припадника ове мафијашке скупине.

Латинична скраћеница „FAIM“ типична је за Ирску мафију, односно скраћеница је од „Породице удружене Ирске мафије“. По строгој мафијашкој хијерархији јасно су дефинисани начини тетовирања и ко све може носити одређени симбол на тијелу.

Познати српски криминолози Ненад Радовић и Зоран Ђурђевић у исцрпном научном излагању о узајамној повезаости између тетовираних лица и криминала, у монографској студији „(Не)повезаност тетоважа са криминалом“ изнјели су низ научних истраживања до којих су дошли научници широм свијета, којима се јасно уочавају релације између тетовирања и девијација. Овај криминалистички двојац истиче да анализирање тетоважа не треба занемарити те да није безазлен њихов статус и симбол у свијету криминала.

Радовић и Ђурђевић истичу и сљедеће:

“Присуство тетоважа у савременом друштву је више него уобичајено, при чему се све више наглашава њихова естетска вриједност. Све су више, спортисти, глумци, музичари, политичари и друге јавне личности носиоци савременог тренда. Док појединци томе прилазе тренутним заносом за многе то представља израз личности и жеље да се цртежом прикажемо другим. Такође, исте тетоваже могу имати другачију симболику у зависности ко их посматра и у ком окружењу. Често цртежи који се осликавају на тијелу повезани су са религијским, митолошким, културним и другим обичајима. Гледајући кроз историјску призму можемо уочити да се тетовирању особа прилазило на различите начине, некада је то чинила држава како би постидјела затворенике и на тај начин их стигматизовала, док се у највећем броју случајева тетоважама означава припадност некој друштвеној заједници, као што је то случај са криминалним групама (јапанске јакузе, банде мотоцилиста, руска мафија) војском, групе скинхедса итд. Тетоважама мушкарци изражавају своју мушкост, али исто тако може да се означе и различите врсте односа, на примјер однос између двоје лица која су заљубљена. Тетоважа може да буде и знак за добијање статуса унутар једне групе. Објашњавајући тетоваже понекад можемо доћи до ћорсокака с обзиром на њихову испреплетану природу кроз различитост мотива особа које се тетовирају. Као знак припадности одређеној групи остаје дубоко урезана у њиховој кожи. Може се користити и као облик интерне комуникације унутар групе али и ван ње. Тетоважом се може изразити и бунт према родитељима, професорима као и остатку друштва. Почев од италијанског криминолога Ломброза па све до данашњих истраживања научници указују да постоји одређена повезаност између лица која поседују тетоваже (са агресивном поруком) са вршењем криминалних активности. Познавање скривеног значења тетоважа је једнако важно како полицијском службенику, тако и оперативном раднику и јавном тужиоцу. Мишљења смо да би овом феномену требало дати шире значење у криминалистичко оперативном раду, како би лакше могли да уочимо и протумачимо скривене поруке које појединци са поносом носе на својој кожи”(Радовић – Ђурђевић, 2017:193).