Чије маче кокодаче пред нахијске изборе у Бањалучком пашалуку 2024. године

Народна мудрост каже да ко једном преживи нарциса, тај је мученик, а ко други пут преживи нарциса, тај је будала! Народу вјерујем јер је мудар, јер паметно ћути, јер гледа свој интерес и туђа посла, исмијава поштење, ентузијазам и оптимизам и настоји да се без пуно буке и реципротитета конектује на господарова корита.

Пише: Данијел Михић

Photo: Pixabay.com

Од раније смо научени да су господари вриједни, човјекољубиви, храбри, безгрешни родољуби, чак и када изгледа потпуно супротно. Ако у неки очигледни офсајд баш и закукурузе онда се сјетимо да су неупоредиво бољи од претходних. Или просто, господари мистично созерцавају виши, општенародни интерес, који је несхватљив простом пуку па му се све чини да је посриједи класична издаја предизборних обећања…

Да се, као прави јунаци, не ограничавају букагијама закона и прописа, да свугдје и све стижу, да помажу, ведре и бодре и старо и младо, да асфалтирају, прикључују воду, обилазе болничке одјеле, посјећују приредбе, чаробно подижу прескупа Потемкинова села које послије неће скоро ничему служити и које ће отплатити ко зна, када и како…

Но господар има и своју сјенку – преосјетљив је на критику, за мишљење које се не уклапа „као млијеко“ у његов доживља стварности, зато господар уз себе има стручан и разноврстан тим, симфонијски оркестар истомишљеника који једногласно потврђују његове одлуке.

Ипак, деси се ту и тамо да прозјаче и неки непокорни, искомплексирани контраш, реметитељ прогреса, рушитељ заједнице, мутивода бистрих извора, неко ко је толико дрзак да наглас мисли својом главом, па га онда господарева „света конгрегација“, након предугог времена великодушног игнорисања прогласи да је незахвални јеретик, технолошки вишак, биолошки оптад и облијепљује тапете са његовом кривицом по свим покореним медијима. Провуче се ту и тамо посљедња другарска пријетњица: „Дуго трпим одступања, а боље да не проговарам…“ Али шта ће, мораће изгледа и то! Мора се бранити од преосталих кластера неуништеног, другачијег мишљења! Мисао је опасна, ако је други има и ако није одобрена, ошишана, естетски и протетички коригована, то је пожар који може да се отме контроли па би онда можда и други мислили другачије од јединственог хора и његовог диригента! На концерту озбиљне музике, нема приче, ни шапутања!

Хоћемо ли поново дозволити да нам се зацари калиф умјесто калифа? Ох не, нећемо!