Пет. дец 1st, 2023

Nevladine organizacije traže povlačenje spornog zakona

Predstavnici nevladinih organizacija pozvali su Ministarstvo pravde Republike Srpske da povuče Nacrt zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija i napustili javnu raspravu u Narodnoj skupštini RS.

 

Direktor Centra za ljudska prava Banjaluka Dejan Lučka kaže da je najupečatljivije u ovom Nacrtu zakona da se u njemu uopšte ne zna šta su to političke aktivnosti koje se zabranjuju.

To bi moglo da znači da se nevladinim organizacijama zabranjuje da upućuju primjedbe na nacrte ili prijedloge zakona ili učestvuju u javnim raspravama, što je protiv Ustava i zakona Republike Srpske i BiH. Svi znamo da vlasti u Srpskoj dobijaju ogromna sredstva od međunarodnih organizacija, ali oni neće biti označeni kao agenti stranog uticaja“, rekao je Lučka.

Prije napuštanja javne rasprave, Lučka je pobrojao niz zakona koje ovaj Nacrt krši.

Ovaj nacrt zakona je protivan Ustavu Republike Srpske i Ustavu BiH, dupliraju se norme sa Zakonom o udruženjima i fondacijama RS, u suprotnosti je čak i sa Poslovnikom o radu Narodne Skupštine RS, smjernicama za izradu zakona i tako dalje“, rekao je Lučka.

Dodao je da je Nacrt protivan međunarodnim instrumentima za zaštitu ljudskih prava, Evropskoj konvenciji za ljudska prava, Međunarodnom paktu za građanska i politička prava, Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i tako dalje.

Rekao je da ovaj zakon targetira određenu grupu ljudi i da je šturo, nestručno i nepravnički napisan.

Prije javne rasprave, na inicijativu Helsinškog parlamenta građana Banjaluka, održan je protestni skup na Trgu Krajine sa kojeg su malobrojni predstavnici nevladinih organizacija i medija, noseći transparent, prošetali do NSRS.

FOTO: Capital

Direktor Helsinškog parlamenta građana Banjaluka Aleksandar Žolja je rekao da novi zakon nema nikakvog smisla i da je njegova svrha samo uvođenje pritiska u nevladin sektor.

Nevladine organizacije već rade transparentno, a ovim se maskira problem onih koji se finansiraju iz budžeta, a čiji su izvještaji, kao i mehanizmi dodjele sredstava netransparentni“, rekao je Žolja.

Istakao je da zakon posebno diskriminiše organizacije koje se djelimično ili u potpunosti finansiraju od strane inostranih donatora u odnosu na one koje su na budžetu.

Druga stvar je, tvrdi Žolja, omalovažavanje kroz izraz “agenti stranog uticaja” koji je unesen u nacrt zakona zato što se stavlja meta na čelo ljudima u ovim organizacijama i ograničava građanski aktivizam.

IZVOR: Capital

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *