29/02/2024

У приглавцима на путу ка нематеријалној баштини УНЕСКО-а

Вриједне жене са села деценијама уназад стуб су развоја и одрживости породице сарајевско-романијске регије, али и шире. И у најтежим временима показивале су кретивност и вољу за стварањем остављајући нам у аманет културну баштину и народне умотворине које се годинама као нит испреплићу кроз животе будућих генерација. Вријеме је да им вратимо барем дио заслуга за све оне који су одрасли у Сарајевском пољу, али и на обронцима Романије и који сигурно и данас у својим кућама имају по једне приглавке са уникатном сарајевско- романијском шаром које су њихове баке или мајке научиле да плету од својих, и тако с кољена на кољено.

Милена Регоје

Удружење грађана “Женски интерактивни рурални центар” из Источног Сарајева годинама уназад ради са женама на селу покушавајући да им врати достојанство, призна непризнат рад и огроман, али слабо цијењен допринос развоју нашег друштва. Кроз пројекат економског, али и психо-социјалног оснаживања жена, временом се родила идеја да цијели свијет препозна народно стваралаштво сарајевско-романијске регије. Вођени идејом предсједнице удружења “ЖИР” Милене Регоје, сарајевско-романијски приглавак прошле године препознат је од стране Министарства просвете и културе као дио културног наслеђа Републике Српске.

“Спознали смо да је јако важно укључити све релевантне актере из друштва како би се женама са села кроз њихове ручне радове признао тај непризнати рад и олакшао положај у друштву. Укључили смо различите сегменте, жене које плету, невладине организације, политичаре са свих нивоа власти, културне инситуције и академске заједнице, сарађивали смо са музејима који се баве овом врстом културног наслеђа. Ово је процес који траје већ 15 година, а жене шаљиво кажу да се ова идеја кроз нашу организацију провлачила као нит плетива”, каже за СПИН Инфо Милена Регоје из “Женског интерактивног руралног центра”.

 Да би идеја била прихваћена у баштини УНЕСКО-а треба да живи на терену!

Допринос томе дају носици културне баштине на терену, идеја живи кроз жене које плету и причају приче о свом начину живота, одакле су донијеле и научиле шаре које плету, те шта им је значило плетење за живот и обезбјеђивања егзистенције своје породице. Причу о сарајевско-романијском приглавку причају односно играју и чланови КУД “Славија” из Источног Сарајева, а о њему пјева и изворна пјевачка група “Митров данак”.

“У читаву причу укључили смо наравно и Музеј Републике Српске, али и етнологе са Филозофског факултета из Бање Луке, јер у нашем граду недостаје младих етнолога који би били заинтересовани за ове теме. Ових дана треба да добијемо етнолошки налаз везано за сарајевско- романијски приглавак и коначну слику”, каже Милена.

приглавак Слободанке Бјековић

Уколико сви схватимо значај очувања културне баштине, ова идеја може да заживи и постане препознатљив дио туристичке понуде града Источно Сарајево. Орнаментика са приглавка може да се примјењује кроз израду различитих сувенира, а да се туристички производи пласирају на туристичким дестинацијама у нашем граду.

“Ово све стоји као отворено идеја, ово је народна умотворина наших жена и то им нико не мозе узети, требамо им дати на важности и оснажити их. Жене треба да знају да је то њихов рад, ту нема приче да то неко може присвојити, свака жена са овог простора може да примјењује орнаментику сарајевско- романијске шаре. Ми смо покретачи иницијативе, дали смо огроман допринос овој идеји, а даље и начину на који Град Источно Сарајево може да се промовише у свијету”, закључује Милена Регоје која се дуги низ година различитим иницијативама бори за бољи положај жена у друштву.

Основни циљ уврштавања приглавка на листу нематеријалне баштине УНЕСКО-а јесте да допринесе јачању културног идентитета кроз очување, валоризацију и промоцију традиције и нематеријалне културне баштине. Сви чланови друштва требали би да изразе спремност и интерес да допринесу акцији за добробит и користи шире заједнице како би очували традиционалне вриједности сарајевско-романијске регије.

Аутор: Сања Васковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *