Промјена система, а не замјена дресова!

Пише: Бојан Милићевић

Не волим једноумље.

И поред тога што нам је јасно гдје нас води политика СНСД-а, морамо бити свјесни и неких ствари унутар опозиције и то јасно рећи. У посљедње вријеме, бјесомучно је на ствари агресивно наметање ДНС-а као некаквог значајног фактора опозиције, што од њих лично, што медијски. Да се разумијемо, потпуно подржавам дјеловање кроз опозицију и поздрављам свакога ко је против накарадног режима, али не може странка, која је годинама уз режим, да преко ноћи промијени плочу по систему „пуј пике не важи“ и затражи да вуче конце, држи моралне и друге говоре. Они позивају на јединство, они говоре о кандидатури…Што се тиче ДНС-а, нека се прво лијепо испитају њихове главешине, да ли су учествовали у криминалу, па шта остане, нека је наздравље и што каже Вукан „полако и у посљедњи ред“.

Ово говорим лично, а и сматрам да народ јасно дијели такав став и згражава се на чињеницу да они воде, малтене, главну ријеч. То је велика грешка и ако опозициона прича оде у том смјеру – „џаба смо кречили“. У многима ће то изазвати револт и апатију у вези избора. Жалосна је чињеница, да умјесто да се народу понуди емоција, истинска борба против овог режима и промовишу нови људи, од неколицине из опозиционих редова годинама имамо пресликану исту мантру као и код СНСД-а: приче о сигурним гласовима, излизане политичарске фразе и флоскуле, апсолутна небрига за народне бриге…Не може се СНСД, нити треба, добити њиховим оружјем. Непрестано гурање истрошених, корумпираних, уморних кадрова није рјешење нити је рецепт за побједу. У Добоју и неким другим мјестима видјели смо какав су фијаско доживјели кандидати који су загазили у поодмакле „активно-политичке“ године, а како су у неким градовима нове снаге допринијеле побједи. Што каже Његош „нове нужде рађу нове силе…“

Велике преокрете никад нису доносили професионални опозиционари већ они који су истински осјећали пулс малог човјека. Да не говорим, како су поједине странке и појединци на локалним нивоима згадили сваки вид политичке борбе људима сарађујући са властима у многим општинама. Такве појаве треба осудити, а људе одстранити, јер се тиме демотивише и убија у појам, ионако слуђен народ. О прелетачима и људима који су већ одавно „прелетјели“, али се због мира у кући о томе ћути, да не причамо. То је посебна тема и срамота за цијелу опозицију. Колико нас год не погађао одлазак Тубина, Бабића…сваки нови „Тубин“ је нови ударац за опозицију и зато на вријеме треба мислити о таквим појавама и људима. Народ, не ја, јасно говори свакога дана да хоће у првим редовима да види и гурне нове предводнике опозиције, а зна се ко су.

У Црној Гори је показан рецепт. Истрошени кадрови су се повукли, у предизборним кампањама, медијски и на листама, шансу су добила нова лица, омиљена и препозната у народу. Свако ко то не види, почев од опозиционих лидера, до чланства и активиста, и не дјелује у том смјеру непријатељ је промјена у Републици Српској и неће допринијети свргавању овог ненародног режима.

Постоје политичари који ће 2022. године, сигуран сам, допринијети промјенама, јер ће људима понудити један потпуно нови и искрен концепт, гдје ће у прве редове ставити: лустрацију, деполитизацију свега, чишћење свих пора друштва од партократије и што је најбитније у њеним редовима неће бити истрошених и корумпираних, чиме ће се јасно ставити до знања шта је поента и смисао опозиционе борбе: потпуна промјена система, а не замјена дресова!