22/02/2024

Kriminalizacija klevete – Legalizacija pritisaka na novinare

Iako je Ustavni sud BiH donio odluku da nije protivan Ustavu BiH ovakav zakon o kleveti, koji u sebi ima i poveznicu s krivičnom odgovornošću, on sam po sebi predstavlja još jedan korak unazad u pogledu slobode medija i javnog izražavanja.

 

Piše: Jelena Jevđenić
IZVOR: impulsportal.net

Krajem avgusta 2023. na snagu su stupile izmjene Krivičnog zakonika RS koje je Narodna skupština Republike Srpske usvojila 20. jula prošle godine – čime je kleveta u ovom entitetu postala krivično djelo.

Ustavni sud BiH u međuvremenu je utvrdio da članovi Krivičnog zakona RS kojim se kriminalizuje kleveta, nisu protivustavni, osim u članu 280 a, kojim se propisuje zatvorska kazna za povredu ugleda Republike Srpske, njenih naroda i simbola.

Čeka se izjašnjenje Ustavnog suda RS o apelaciji grupe advokata koji su zatražili ocjenu ustavnosti spornog zakona i pred ovom pravnom instancom.

Civilni sektor, novinari, pravnici saglasni su u jednom – da će ovakav zakon jako uticati na slobodu govora i kritike anomalija u društvu.

Ako uzmemo u obzir da je BiH godinama u vrhu zemalja s visokim stepenom korupcije, nije teško zaključiti da je cilj ućutkati medije i sve one koji istražuju i javno raskrinkavaju koruptivne radnje, koje ovo društvo koštaju stotine miliona maraka.

Zato se i nameće pitanje, omogućavaju li se ovakvim izmjenama političkim centrima moći i njima bliskim tajkunima zloupotrebe zakona, upravo protiv onih koji njihove kriminalne i koruptivne radnje razotkrivaju.

Upravo na to upozorava novinarka i aktivistkinja Milkica Milojević.

“Vrlo mi je teško vidjeti kakva  je politička pozadina pokretanja tako nečeg, jer mi se ne čini smisleno čak ni za neku savremenu diktaturu, a kamoli za demokratsko društvo. Apsolutno mi se ne čini smislenim, osim da je i to odvlačenje pažnje. Ili možda neka ljutnja vrhovnog komandanta, čijim tvitovima sve počinje i završava. Ne znam zbog čega je to urađeno, ne znam šta će na kraju biti i da li će biti zloupotrebljeno. To je velika margina mogućnosti. Ako znamo da je pravosuđe korumpirano i da je pod uticajem političkih moćnika, onda nije teško sabrati dva i dva”.

milkica milojevic e1601289496187 872x610

Milkica Milojević, foto: Privatna arhiva

Advokat Avdo Salihbegović smatra da je ovakav zakon pritisak i gušenje slobode govora i javnog izražavanja uprkos odluke Ustavnog suda.

“Iako je Ustavni sud BiH donio odluku da nije protivan Ustavu BiH ovakav zakon o kleveti koji u sebi ima i poveznicu s krivičnom odgovornošću, on sam po sebi predstavlja još jedan korak unazad u pogledu slobode medija i javnog izražavanja, jer je ovim zakonom svaki kritičar, a posebno novinar izložen, osim šikaniranja, omalovažavanja, bahatog ponašanja, mogućnošću da bude i krivično odgovoran i materijalno kažnjen, što znači veliki i objektivan pritisak i gušenje slobode govora i javnog izražavanja pa je prirodno da će rezultat ovakvog zakona biti smanjeni obim kritičkog iznošenja i osvrta i ukazivanja na mnoga nezakonita dešavanja”, rekao je Salihbegović u izjavi za Impuls.

“Nesporno je da će sve to donijeti štetne učinke po bh. društvo”, naglašava Branko Todorović, izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava iz Bijeljine.

“Negativne posljedice smanjivanja medijskih sloboda, umanjivanja slobode mišljenja i govora, odraziće se negativno na ekonomiju, društvo, institucije i standard građana u potpunosti. Nemoguće je da društvo napreduje u bilo kom obliku, ukoliko nema slobode i vladavine prava. Odsustvo sloboda je jedan od ključnih razloga trajnog odlaska iz BiH mladih, obrazovanih i sposobnih, jer u kriminalizovanom partokratijskom društvu ne vide svoju budućnost”.

Ovakve prognoze iznosili su novinari i aktivisti, dok su izmjene zakona bile još u nacrtu. Međunarodne institucije u BiH su se tada oglasile zajedničkim saopštenjem, poručivši da je kriminalizacija klevete u suprotnosti s međunarodnim obavezama BiH u oblastima ljudskih prava i da nije u skladu s bh. evropskim putem niti sa 14 ključnih prioriteta iz mišljenja Evropske komisije. Postavlja se pitanje da li je ostalo prostora za ukidanje ovakvih odredbi pritiskom na domaće institucije i uz  pomoć međunarodne zajednice.

Salihbegović ističe da bi se nešto možda moglo usloviti radi pregovora za ulazak u Evropsku uniju.

“Teško da bi se moglo išta promijeniti pritiskom na domaće institucije, jer su one u potpunosti pod političkim uticajem koji je i inicirao ovakvu pravnu legislativu i donošenje navedenog zakona. Jedino međunarodni faktor može uticati i izvršiti pritisak za promjenu ovakvog zakona, posebno u svjetlu trenutnih dešavanja i međunarodnih uslovljavanja radi otpočinjanja pregovora s EU, koja je upravo osjetljiva na slobodu govora i iznošenja mišljenja”.

1392359 advokat avdo ff

Avdo Salihbegović, foto: YouTube prtscr

Sličnog mišljenja je i Todorović koji naglašava da traženje pomoći od međunarodne zajednice pokazuje nekompetentnost političara u BiH.

“Parlamenti bi trebalo da budu garanti unapređenja ljudskih i građanskih prava, naravno, ukoliko u te parlamente biramo poslanike koji zastupaju demokratske vrijednosti i vladavinu prava. Nažalost, parlamenti u Bosni i Hercegovini su pokazatelj odsustva političke kulture i dijaloga i slijepe poslušnosti stranačkim diktatima i uzurpatorima vlasti. Traženje pomoći od međunarodne zajednice je sramno i predstavlja pokazatelj nesposobnosti i političkih lidera u BiH, i bosanskohercegovačkih institucija, i nas kao građana ove zemlje. Niko ne može nametnuti dugoročno rješenje za probleme u BiH. Neophodno je voditi otvoreni politički dijalog u našim institucijama. S druge strane, iluzorno je očekivati da politički lideri, zauzeti pljačkom milijardi maraka iz budžeta, rade bilo šta u interesu građana”.

branko

Branko Todorović, foto: Helsinški odbor za ljudska prava

Zaključno s krajem prošle godine na osnovu novog zakona, podneseno je oko tridesetak prijava. Mediji su izvijestili da su ovim zakonom ugroženi ne samo novinari već i građani, aktivisti, zviždači.

Kako će novinari u ovakvim okolnostima profesionalno i objektivno obavljati svoj posao i kako se izboriti s eventualnim pritiscima koje ovakvo zakonsko rješenje omogućava, ono je što medijsku zajednicu najviše i zabrinjava.

„Mi u stvari i ne znamo šta nas čeka. To je potpuno jedna nepoznanica i mnogo toga zavisi od sudske prakse. S jedne strane, kad je u pitanju građanski postupak, zakon o zaštiti od klevete, koji je sada paralelan s ovim zakonom, činjenica je da će svaki slučaj dobiti epilog pred sudom. A kad je u pitanju krivični postupak, neće se u svakom slučaju suditi. Tu je velika odgovornost, veliko težište moći  tužilaca. Moguće je i da tužioci odlučuju po nekim svojim aršinima. Jako puno vremena će trebati da se uspostavi neka pravosudna praksa, koja bi bila takva da mi možemo uopšte znati kao građani ove zemlje šta možemo očekivati. U međuvremenu, jedini spas je da budemo slobodni i da se ne bojimo. Koliko god to zvučalo utopistički, nema druge“, kaže Milkica Milojević.

„Mogućnost zaštite je minorna, ali i tada smatram da novinari, posebno istraživački orijentisani, moraju dobiti zaštitu i pomoć nevladinih i međunarodnih udruženja i asocijacija koji će pomoći u svakom smislu u cilju promjena sadašnjih odredbi koje su očito nametnute u cilju gušenja slobode govora“, smatra Salihbegović .

Od prošle godine, udruženje BH novinari pruža besplatnu pravnu pomoć novinarima da se o trošku udruženja angažuju pravni zastupnici. Ukoliko se procijeni da je tužba stvarno neosnovana i da je to pritisak na novinare, udruženje plaća troškove advokata. Takođe, novinari koji nisu članovi udruženja, mogu da koriste ove usluge.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *