Референдум

Пише: Данијел Михић

Референдум се у цивилизованим друштвима спроводи да би се народ непосредно питао о неком мање или више важном питању за ширу заједницу.

Код нас прича о референдуму служи за мјерење ко је већи Србин, а ко већи издајник и дестабилизатор Српске (ВИДИ:ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈА СРПСКЕ), ко има а ко нема тестиса, ко је на буџетским а ко на невладиним јаслама, ко је од страних плаћеника и сарајевских дестабилизатора пришао намазаној шњити власти у сврху Сведрпског јединства (ВИДИ: СВЕДРПСКО ЈЕДИНСТВО). 

Прецизније, бескрајно петезање питања референдум је предугачка и валовита димна завјеса за безброј проблема у друштву, а за које се већ 30 година прича како имамо већих (мигранти, свјетска економска криза, озонске рупе) проблема, па нека размажени, докони, пресити и неразумни људи који траже правну државу, боље образовање, здравство и услове за запослење и рад, сачекају још коју деценију или вијек.

 Понекад и буде референдум али се сведе на пуку анкету, док се у службене гласнике, кроз шуму патриотских парола и заставица те испод потопа пљувачки и жучи упућених неистомишљеницима, ипак упишу наметнуте одлуке. Референдум је неисцрпан и обновљив ресурс, може се о њему трубити и маштати у недоглед, па није чудо што се потеже као универзални замазивач очију слуђеног народа.